Donald Tramp je sinoć, gotovo u svom prepoznatljivom maniru, sasuo poruku koja je odmah podigla prašinu u Vašingtonu.
Na mreži Truth Social objavio je da poništava skoro sve dokumente i naloge koje je njegov prethodnik Džo Bajden potpisivao pomoću automatskog uređaja za potpisivanje.
Uz ironičan ton, ali bez skrivanja namere, Tramp je poručio da „bilo koji papir koji je potpisao pospani Džo Bajden uz korišćenje autopera, znači oko 92 odsto njih, od ovog trenutka prestaje da važi i gubi pravnu snagu“. Rečenica je odjeknula jer je delovala kao da udara direktno u srž državnog aparata.
U objašnjenju koje je usledilo, Tramp je dodao nešto što je možda još više zapalilo atmosferu: Upotreba automatskog potpisa može da se primeni samo u posebnim situacijama, ali isključivo ako to odobri predsednik SAD.
Po njegovoj oceni, demokratski krugovi ne samo da su zloupotrebili tu praksu, nego su, kako je formulisao, faktički isključili samog Bajdena iz procesa donošenja odluka.
U jednoj od najtvrđih formulacija poručio je da su radikalno levi demokrati „praktično preuzeli predsednička ovlašćenja“ i nezakonito upravljali autoperom, kao da je reč o prečici za donošenje odluka iza zatvorenih vrata, daleko od kontrole izabranog lidera.
Tramp je uz to objavio i dodatno upozorenje koje je privuklo pažnju pravnih komentatora: Džo Bajden, po njegovim rečima, nije bio uključen u proces korišćenja potpisa na daljinu, a ako pokuša da tvrdi suprotno, biće suočen sa optužbama za lažno svedočenje.
To je izrečeno bez uvijanja i otvorilo je pitanje koliko daleko će nova administracija ići u preispitivanju prethodnih poteza. Dok jedni ovo vide kao politički obračun, drugi govore da se time otvara potpuno novo polje institucionalne nestabilnosti.
Zanimljivo je da Tramp nije pokušao da umanji činjenicu da je i sam koristio autopotpis u prethodnom mandatu. Ali napravio je jasan rez između svog pristupa i Bajdenovog perioda.
Naveo je da je takav potpis koristio isključivo za nevažne dokumente – poput odgovora na pisma – i da se nikada nije radilo o politički teškim odlukama ili naredbama s posledicama po državu. Ta napomena delovala je kao pokušaj da se unapred eliminišu prigovori o dvostrukim standardima.
S druge strane, njegovi pristalice tvrde da je autopotpis zapravo alat koji omogućava da se zaobiđe pravo donošenje odluka. Ako je, kako kažu, kontrolu nad tim procesom imala grupa ljudi bez stvarnih ovlašćenja, onda je logično da se sve takve odluke povuku.
U takvoj atmosferi, podsetilo se i na ranije inicijative Trampove administracije – uključujući pokretanje takozvane „sale srama“ na zvaničnom sajtu Bele kuće.
U tom digitalnom prostoru istaknuti su mediji optuženi za širenje lažnih informacija, a među njima The Washington Post, CNN i MSNBC, što je tada već jasno pokazalo koliko je odnos administracije sa velikim medijskim kućama bio napet. Uz to je napravljena i posebna tabela sa imenima novinara i redakcija za koje je administracija tvrdila da su širili netačne vesti.
Sve to sada dobija novu težinu, jer se poruka o ukidanju oko 92 odsto Bajdenovih dokumenata uklapa u širi politički potres koji se razvija u Vašingtonu. Koliko će sve ovo promeniti institucionalni pejzaž SAD, još je rano reći.
Ali dok jedni pokušavaju da rastumače pravnu dubinu ove odluke, a drugi već pripremaju protivudarne narative, ostaje neizvesno koliko će ova administrativna „seča potpisa“ otvoriti novih pitanja, možda i veća nego što je iko u ovom trenutku spreman da prizna.
Webtribune.rs
