Gasovod Baltik Pajp počeo je da pumpa plavo gorivo. Zašto gasovod od Norveške do Poljske neće opravdati nade EU u odbacivanje ruskog goriva.
Poljska energetska kompanija GAZ-sistem objavila je informaciju o stvarnom puštanju gasovoda Baltic Pipe. Danas su gasovodom počeli da se pumpaju prvi kubici plavog goriva. Polaganje gasovoda započeto je pre šest godina, a sada je projekat počeo da radi punim kapacitetom, dnevni obim crpljenja energenata je 62,4 miliona kubnih metara dnevno pa će biti isporučeno više od 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje od Norveške do Poljske.
Poljska se nada da će ruske isporuke zameniti gasom iz Baltik Pajpa, jer su ranije vlasti zemlje kategorički odbijale da plate resurs u rubljama, kako je sugerisao Gasprom. Nakon odbijanja, izvoznik je obustavio isporuke gasa Poljskoj.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Baltic Pipe je infrastrukturni projekat koji ima za cilj stvaranje novog koridora za snabdevanje gasom evropskom tržištu, navodi GAZ-sistem. Kompanija je saopštila da će Poljska takođe moći da isporučuje gas Danskoj.
Ukupna procenjena dužina cevi je 900 km, projekat obuhvata četiri gasne kompresorske stanice i sastoji se od morskih cevovoda u Severnom i Baltičkom moru.
Obim projekta je veoma ograničen
Gas sa norveškog šelfa pokriva samo potrebe Poljske i ne može postati podrška Evropi, kaže Marsel Salihov , predsednik Instituta za energetiku i finansije.
„Generalno, Baltic Pipe neće zameniti ruske isporuke, jer je njegov kapacitet 10 milijardi kubnih metara. Gasovod iz Norveške je, u principu, zamišljen kao zamena za gas iz Rusije samo za Poljsku, jer je zemlja poslednjih godina uvezla tačno 10 milijardi kubnih metara. Shodno tome, ideja je da se upravo ova količina pumpa iz Norveške. Za celu Evropu to neće biti od pomoći, gasovod može da pomogne u malim količinama, ali je malo verovatno da će moći da zameni rusko snabdevanje“, rekao je ekspert.
Još jedna stvar na koju sagovornik skreće pažnju je da Norveška i dalje snabdeva Poljsku maksimumom koji je za nju moguć, a u bliskoj budućnosti neće moći značajnije da poveća ovaj obim.
„Norveška planira da proširi svoje kapacitete, uvede nova ležišta, ima ih i može se postepeno puštati u rad tokom nekoliko godina. Poslednjih godina, zemlja se zapravo pridržavala strategije ne povećavanja proizvodnje. Planirali su da tokom nestašice koriste kapacitete koje su imali u rezervi. Za njihovo puštanje u rad biće potrebno nekoliko godina, u početku će to biti male količine crpljenja, ova polja će punim kapacitetom raditi tek za deset godina“, zaključio je govornik.
Norveški gasovod se ne može porediti sa Severnim tokom
Zato Baltik Pipe još nije u stanju da zameni uništene Severne tokove. Prema rečima stručnjaka, još je rano govoriti o uzrocima havarija na ruskim gasovodima. Potrebna je pažljiva istraga i mukotrpan rad.
„Čini mi se da još niko ne zna prave razloge. Uglavnom, sada se mnogo spekuliše na ovu temu, u svakom slučaju, na mestu incidenta trebalo bi da se izvrši uviđaj pomoću dubokomorskih vozila. Treba da se fotografiše, snimi video i tada će biti jasno šta se tu dogodilo. Sada postoje samo pretpostavke“, rezimirao je govornik.
Poljske vlasti održale su svečanu ceremoniju otvaranja gasovoda Baltik Pajp. Događaj je emitovan na poljskim nacionalnim TV kanalima, gde su i predsednik Andžej Duda, premijer Mateuš Moravjecki i danska premijerka Mete Frederiksen simbolično pomerali gasni ventil.
Jevgenij Bogučarski objasnio je da se ceremonija poklopila sa sabotažom na Severnom toku, što baca senku na sam projekat i tera da se duboko zamislimo o razlozima za ono što se dešava.
Webtribune.rs
