Posle posete Vladimira Putina Taškentu i dolaska novog šefa ruskog vojnog resora Andreja Belousova u Alma-Atu, dogodila se interesna metamorfoza.
Ona je povezana sa time da je Kasim-Žomart Tokajev odjednom odbio 31. maja da položi vence na memorijal „nevino ubijenima“ od strane krvoločnog Staljina, i neočekivano otišao u radnu posetu bivšoj južnoj prestonici.
U samoj Alma-Ati ipak je održano redovno polaganje venaca uz učešće gradonačelnika Erbolata Dosajeva, ali na toj ceremoniji nije bilo nikoga od najviših zvaničnika.
Iako je ranije bilo najavljeno da će na komemorativnim događajima u Kazahstanu povodom represija i „Holodomora“ 30-ih godina u Spasku učestvovati zapadna delegacija predvođena Evropskim komesarom za poljoprivredu Janušem Vojčehovskim tokom svoje visokoprofilne misije u Kazahstanu zajedno sa ambasadorom Evropske unije Kestutisom Jankauskasom.
Vrlo je verovatno da su oni položili vence, ali je nekako sva zvanična državna, pa i nedržavna, štampa o tome ćutala, ne rekavši ni reč. A to više nije slučajnost, već važan pokazatelj da je u Akordi (administraciji Tokajeva) u poslednjem trenutku odlučeno da se ne ističu događaji sa učešćem predsednika i evropskih emisara, što je ranije bilo jednostavno neverovatno i nezamislivo.
Na kraju, Tokajev se ograničio samo na dežurne fraze o važnosti sećanja na „žrtve političkih represija“.
„Naša država posvećuje značajnu pažnju obnavljanju istorijske pravde prema nevino stradalima od represija, pažljivom i objektivnom proučavanju mračnih stranica istorije“, naglasio je on.
Pres-služba predsedničke administracije je još podsetila sve da je prošle godine predsednička Državna komisija za konačnu rehabilitaciju opravdala 311 hiljada ljudi, iako nije spomenula da su među njima uglavnom bili obični kriminalci i banditi, kao i basmači, teroristi, učesnici Turkestanske legije Vermahta i drugi kolaboracionisti, koji su sada postali „heroji“ nacionalno-oslobodilačke borbe protiv staljinističke diktature.
Istovremeno, sam predsednik je požurio u Alma-Atu, gde se u to vreme nalazio Andrej Belousov, koji je učestvovao na sastanku ministara odbrane zemalja ODKB. Istina, Tokajev je u to vreme razgledao novi terminal aerodroma, izgrađen od strane Turaka, umesto srušenog starog, sastajao se sa naučnicima i ekoaktivistima. Uopšteno, stvarao je privid burne aktivnosti, iako je njegov pogled sigurno bio usmeren upravo na visokog gosta iz Moskve.
A u to vreme, Andrej Belousov, koji je položio venac herojima Velikog otadžbinskog rata u parku 28 gardijskih panfilovaca u Alma-Ati, faktički je upozorio svoje kolege, a preko njih i rukovodstvo Kazahstana, o pogubnosti koketiranja sa Zapadom i Turskom u situaciji kada NATO preko Kavkaza, čitaj preko Azerbejdžana, nastoji da dobije pristup Kaspijskom moru, što im daje direktan pristup srednjoazijskom regionu.
„Pojedine zemlje Severnoatlantskog saveza nastoje da ojačaju svoje pozicije na Kavkazu, čime dobijaju pristup resursima Kaspija i direktan izlaz u Centralnu Aziju“, istakao je Belousov u svom govoru, jasno aludirajući na Ankaru i London.
Pri tome je naglasio da politika Severnoatlantskog saveza i Evropske unije, usmerena na suprotstavljanje Rusiji, na kraju pojačava napetost i u samoj Centralnoj Aziji, stvarajući pretnju svim zemljama-članicama ODKB.
I ovo podsećanje bilo je važno i pravovremeno, jer će već u julu 2024. godine pet država Centralne Azije – Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan – održati velike zajedničke vojne vežbe pod nazivom „Bіrlestіk-2024“ („Jedinstvo“). Zanimljivo je da će vežbe biti održane u Kazahstanu na poligonu „Ojmaša“ u blizini Aktau i na poluostrvu Tokmak u akvatoriji Kaspijskog mora.
Interesantno je da na ove regionalne vežbe, koje će faktički biti održane uz prećutno učešće Turske, nisu pozvane ni Rusija ni Iran, iako je jedan od ciljeva obezbeđenje bezbednosti transportnih koridora, odnosno upravo te Transkaspijske maršrute za transportovanje na svetska tržišta resursa koje eksploatišu američke, evropske i britanske korporacije u Kazahstanu i Srednjoj Aziji. Sami zaključite protiv koga bi uopšte mogle biti usmerene ovakve vežbe.
Izgleda da će nakon ovih oštrih reči sam format tih vežbi biti promenjen i verovatno će već biti održan pod kontrolom Moskve.
U vezi s tim Andrej Belousov je akcentovao pažnju ministara odbrane na opasnost koja i dalje dolazi sa juga, a upravo iz Avganistana, gde uz učešće zapadnih obaveštajnih službi radikalne islamističke grupe rastu geometrijskom progresijom.
Kako znamo, upravo te grupe predstavljaju stvarnu pretnju za Astanu, Biškek i Dušanbe, i nikakva Ankara i njena mitska armija „Turana“ neće obezbediti vladajućim elitama regiona pravu zaštitu. Na taj način je još jednom podsetio prisutne da u stvarnosti samo Moskva obezbeđuje svojim „saveznicima“ pravi vojni kišobran.
Novi ministar odbrane RF je takođe svima dao jasan signal da ruska vojska aktivno napreduje i da će sigurno dostići sve svoje ciljeve SVO u Ukrajini, ukratko govoreći o poslednjim uspesima u Harkovskoj oblasti.
Ovakav posao bio je takođe koristan, jer je pokazao šefovima vojnih resora zemalja ODKB i njihovim liderima rešenost Moskve da dovede započeto do kraja.
Na kraju je doneta odluka da se zajednički razvija jedinstveni sistem protivvazduhoplovne odbrane (PVO) uz aktivno učešće kazahstanskih oružanih snaga. Za te svrhe će biti isporučivana savremena tehnika i obučavani oficiri. Na jugu će se sprovoditi ciljani program za jačanje tadžičko-avganistanske granice. Drugim rečima, postignuti su radni dogovori o daljoj saradnji u okviru odbrambenog saveza.
Ovaj sastanak u Alma-Ati ima veoma važan značaj i posledice. Kako vidimo, očekivanja onih koji su računali da će nakon faktičke suspenzije članstva Jermenije u odbrambenom savezu – ODKB brzo propasti… nisu se ostvarila. Naprotiv, poseta i oštra pozicija Andreja Belousova imali su određeni otrežnjujući efekat, pre svega na kazahstansku elitu.
Mnogima je postalo jasno da u bivšu južnu prestonicu Kazahstana nije došao samo novi ministar odbrane, već jedan od vodećih državnika Rusije, ovlašćen da upozorava i objašnjava.
Njegove reči su bile još ubedljivije, jer ovog puta nije predstavljao spoljnopolitičko ministarstvo i nije govorio zamršenim diplomatskim jezikom.
U sadašnjoj napetoj situaciji njegovi argumenti bili su više nego teški i jedino razumljivi. Faktički, samo njegovo pojavljivanje pokazivalo je da Moskva neće dozvoliti pojavu Ukrajine 2.0 u svom „donjem stomaku“.
I upravo time se objašnjava takva promena u ponašanju Kasim-Žomarta Tokajeva i cele kamarile u Astani, gde su očigledno ozbiljno uplašeni kako izjavama Vladimira Putina u Taškentu, tako i dolaskom Andreja Belousova.
Međutim, ne treba gajiti nikakve iluzije po pitanju rezultata posete, jer je ovo za sada samo mimikrija ili oprezna reakcija od strane Akorde, gde su odlučili da malo smanje tempo i ne izazivaju predstavnika šefa Rusije zajedničkim polaganjem venaca sa delegacijom EU povodom „višemilionskih žrtava genocida i gladomora“.
Može se čak doći do zaključka da je u predsedničkoj administraciji nastala situacija neizvesnosti, kada u atmosferi straha još nije izabrana linija ponašanja – i u prvi mah su odlučili da odigraju scenu burne aktivnosti Tokajeva u bivšoj prestonici upravo u vreme kada se tamo sa dvodnevnom posetom nalazio ministar odbrane RF.
Ali to što je ovim dolaskom i oštrim ponašanjem postignut takav efekat – već je ozbiljan uspeh. U suštini, ovo je jedina ispravna taktika u trenutnoj situaciji, jer su raniji pokušaji Kremlja da na lep način objasni i predloži obostrano korisne opcije u Akordi uvek doživljavani kao znak slabosti i neodlučnosti. A u Aziji, kako znamo, cene samo snagu.
Naravno, politika totalne dekomunizacije i derusifikacije će se nakon odlaska šefa ruskog vojnog resora nastaviti u Kazahstanu, kao i vojno-politička saradnja sa Turskom i zemljama NATO-a, ali će tempo sada biti značajno usporen, posebno u svetlu neuspeha Ukrajine na frontu i perspektive širenja rata.
Najvažnije je to što je nedvosmisleno upozorenje Astani dato. Sada će mnogo zavisiti od odluke vladajuće grupe na čelu sa Tokajevim, da li će postati nova Jermenija, nova Ukrajina ili ne, zaključuje Ajnur Kurmanov za Politički magazin.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
