Postoji rastuća međunarodna kampanja za uvođenje besplatnih školskih obroka širom sveta. Na prvi pogled ovo bi moglo izgledati kao odlična ideja… ali u „Novom normalnom dobu“ ništa nije stvarno besplatno.
Dakle, hajde da razmotrimo…
Kampanju predvodi Koalicija za školski obrok (SMC), koju podržavaju UN, čiji je samoproglašeni cilj „besplatni školski obroci za svako dete do 2030. godine“ (iz nekog razloga su opsednuti tim datumom).
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
SMC već ima preko 80 nacionalnih vlada koje su potpisale svoje obećanje, sa preko 90 „partnera“ (uključujući Rokfelerovu fondaciju), a ovi brojevi će verovatno rasti tek nakon njihovog predstavljanja na Svetskom samitu UN o hrani.
U isto vreme, Koalicija dobija sjajne tekstove u štampi, poput ovoga od ekonomskog urednika „The Guardiana“, Larija Eliota:
Da bi šema funkcionisala, bogate zemlje bi pronašle oko jedne trećine godišnjih troškova od 6 milijardi dolara, dok bi ostatak pronašle vlade zemalja sa niskim prihodima kroz svoje budžete ili putem inovativnih finansijskih ideja, kao što je zamena duga za školske obroke, gde bi zemlje, uštede od otplate duga usmerile u programe školske ishrane.
[adsenseyu1]
U vreme kada se budžeti za pomoć smanjuju, 2 milijarde dolara godišnje je mala promena za vlade donatora, i predstavlja samo jednodnevne godišnje subvencije proizvođačima hrane. Mala je cena za nešto što bi moglo da učini toliko dobrog.
Ova agenda već neko vreme „vreba“ u senci britanske politike, a poslanik Laburističke partije Zarah Sultana, prvi je gurnuo FSM za svu decu osnovnih škola još u zimu 2022-ge .
Čudno je skeptično pisati o ovome, jer, kao samoproglašeni levičar veći deo svog života, besplatni školski obroci su upravo ona vrsta politike, koju bih verovatno bez sumnje podržao pre samo nekoliko godina… ali tih nekoliko godina su bile godine Covida, i sve su nas naučile mnogo toga.
Prvo, i što je najvažnije, postaje sve očiglednije da je svaka politika pravedna onoliko koliko je ljudi sprovode, i koliko je pristojna namera iza nje, i koliko god ovaj plan zvučao površno humano, praktičan uticaj bi bio da se još više kontrole da istoj ubilačkoj, eugeničkoj državi, koja je nedavno ubila hiljade lažima.
Drugo, monopol je monopol – bilo da je privatni ili podržan od strane države – i u trenutku kada postoji monopol sloboda izbora je mrtva. Sloboda izbora je uvek prva sloboda koja treba da ode, ali nikada poslednja.
Razmislite, na trenutak, šta tačno znače besplatni školski obroci u post-kovid svetu, koji se još uvek potresa od namerno stvorene finansijske krize i usred transformacije „Velikog resetovanja“.
1) Troškovi života rastu, a mnogi roditelji – zaposleni roditelji kao i nezaposleni – jednostavno nisu u mogućnosti da priušte da greju svoje domove ili da hrane svoju decu.
2) „Kovid“ je izazvao ogroman porast u obrazovanju kod kuće u zemljama širom sveta.
3) U toku je kampanja za „revolucionisanje globalnih sistema ishrane” promovisanjem jedenja insekata, GMO-a i laboratorijski uzgojenog „mesa”.
Hajde da pratimo tačku gde se sve ove politike ukrštaju.
U šta gledamo?
U suštini, besplatni školski obroci mogu da se koriste za…
a) suprotstavljanje porasta obrazovanja kod kuće, efektivnim podmićivanjem ili primoravanjem roditelja koji se bore da zadrže svoju decu u školi kako bi se mogli hraniti
b) uslovljavanje dece (i njihovih roditelja) da prihvate da jedu šta god država odluči da obezbedi – bilo da je to „zdravo“ GM veganstvo, pljeskavice sa bubama ili hrana iz laboratorije
c) ovo kondicioniranje će pomoći da se normalizuje opštije prihvatanje ove „hrane“
I to je samo pasivna faza kontrole. Možemo pretpostaviti da se tu neće zaustaviti…
Možda će besplatni školski obroci jednog dana biti vezani za prihvatanje plaćanja univerzalnog osnovnog dohotka, ili će zavisiti od vašeg digitalnog ID-a ili vašeg društvenog kreditnog rezultata.
Možda će se samo vakcinisana deca kvalifikovati za besplatne školske obroke.
Siguran sam da shvatate moju poentu.
Nesrećna istina je da živimo u eri sve većeg – i anti-ljudskog – korporativnog/državnog prekoračenja.
Hrana bi mogla biti besplatna u finansijskom smislu te reči, ali će svakako biti plaćena cena.
(Kit Knightly, Off-Guardian)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]