U senkama diplomatskih pregovora i tišeg zamaha borbi, iz Vašingtona stiže predlog koji bi mogao iz temelja promeniti tok konflikta – plan prema kojem bi evropske trupe bile raspoređene zapadno od reke Dnjepar, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Ideja nije neozbiljna niti nova, ali sada ima ime, obrise i – kako izgleda – podršku ključnih evropskih prestonica.
Ključne detalje otkrio je Kit Kelog, specijalni predstavnik predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu, u intervjuu za američku televiziju Fox News. „Govorimo o snagama održivosti“, rekao je Kelog, opisujući koncept vojnog prisustva koje bi se oslonilo na grupaciju poznatu kao E3 – Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku – ali uz dodatak četvrte sile: Poljske.
„Zapravo, to je sada E4,“ dodao je američki zvaničnik, naglašavajući da bi sve te snage bile locirane „zapadno od reke Dnjepar, što znači van zone kontakta.“
Suština predloga je formiranje mirovnog kontingenta, odnosno snaga koje bi obezbeđivale gradove, luke i ključnu infrastrukturu u zapadnom delu Ukrajine nakon eventualnog prekida vatre između dve strane.
U opticaju je brojka od oko 30.000 vojnika – dovoljno velika da se ostavi utisak, ali i pažljivo dozirana kako bi se izbeglo direktno uplitanje u zonu tenzija.
Prema dostupnim informacijama, inicijativa nije potekla iz Vašingtona, već iz Evrope. Pariz i London su navodno pokrenuli ideju, a već su u planu i timovi vojnih stručnjaka koji bi trebalo da otputuju u Ukrajinu i izvrše terensku procenu – koliko vojnika bi zaista bilo potrebno, kako bi se rasporedili, gde bi im bila logistička osnova.
Međutim, ova priča ima i drugu stranu – onu koja dolazi iz Moskve. Stav Rusije je decidan i bez diplomatskih rukavica: bilo kakvo prisustvo evropskih trupa na teritoriji Ukrajine, pa čak i van borbene linije, smatra se zadiranjem u bezbednosni prostor u koji Zapad, kako poručuju ruski zvaničnici, nema šta da traži.
Za Moskvu, ideja o strani vojsci, ma koliko se predstavljala kao mirovna, direktno ugrožava pozicije i strateške interese u regionu.
Vreme kada bi ovaj plan mogao stupiti na scenu zavisi od mnogo faktora – prvenstveno od postizanja dogovora o prekidu vatre. Bez političkog okvira i saglasnosti obe strane, bilo kakva intervencija, čak i pod zastavom mira, nosi rizik eskalacije.
Pitanje koje visi u vazduhu je – da li se zapravo traži mir, ili se priprema teren za podelu teritorije duž reke koja decenijama deli Ukrajinu ne samo geografski, već i kulturološki i politički?
Mapa sveta se više ne menja bombama, već crtama na papiru. A kada se predlozi iz Vašingtona i Pariza nacrtaju, pitanje je koliko dugo će ostati na papiru pre nego što postanu realnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
