Zamah trgovinskih odnosa Turske i Rusije puno je više od međusobnih političkih simpatija.
Iz fotografija nedavnog srdačnog susreta turskog predsednika Redžepa Tajip Erdogana sa Vladimirom Putinom u Sočiju same po sebi otkrivaju kako između dva autokrata postoji visok nivo razumevanja.
Iako je Turska navodno važna članica NATO-a koja se bunila protiv pridruživanja skandinavskih zemalja, nakon početka invazije na Ukrajinu turska privreda je od onih koje Rusiji omogućavaju preživljavanje međunarodne izolacije.
Samo od marta do jula, turski izvoz u Rusiju iznosi 2,04 milijardi dolara roba i usluga, što je 624 miliona više nego u istim mesecima 2021. godine. Takvo povećanje govori kako Turska ne mari za oficijelne sankcije, a kamoli da su njihove kompanije spremne da odustanu od poslova u Rusiji zbog moralnih razloga, kao što su to učinile mnoge kompanije sa sedištem u liberalnim, zapdnim demokratijama.
Prema podacima Turskog instituta za statistiku, u prošlom mesecu izvoz u Rusiji porastao je 75 posto na godišnjem nivou; s 417 miliona dolara u julu 2021. godine na 730 miliona u julu 2022.
Javna pohvala povećanja izvoza u Rusiju
Turska ima bogatu međunarodnu razmenu s nizom država, ali prošli mesec izvoz nigde drugde nije toliko snažno porastao koliko u Rusiju. U ukupnoj strukturu turskog izvoza, onaj u Rusiju tako je u kratkom roku dosegao značajnih 3,9 posto, što je impresivni rezultat ako se zna da je nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini inicijalno trgovina dve zemlje praktično zamrla. Podaci Turske izvozne skupštine otkrivaju kako u Rusiju najviše izvoze razne hemikalije, sveže voće, tekstil, električne uređaje te namještaj.
Dvojica lidera su na četverosatnom sastanku u Sočiju dogovorila razvoj saradnje u energetici i trgovini opšte, što je bilo, pojednostavljeno rečeno, crvena lampica koja se upalila u kabinetima šefova vlada zapadnh demokratija koje pokušavaju da dokusure ekonomski Putinov režim.
U osnovni se Erdogan ponaša oportunistički jer je Turska isporučivala naoružane dronove Ukrajini, što je privuklo pažnju javnosti, a istovremeno je radila na razvoju ekonomskih odnosa s Rusijom.
Jačanje privrednih veza između Turske i Rusije posebno je osetljivo pitanje za Evropsku uniju jer turske kompanije koriste priliku te počinju s Rusijom da razvijaju trgovinske odnose u kojima su ranije dominirale pojedine članice EU.
Napetost između pojedinih članica EU i Erdoganove vlasti toliko je porasla da su pojedine države zatražile zvanično od Ankare da se izjasni o suštini odnosa s Putinovim režimom.
S obzirom na to da Erdogan posebno insistira na vođenju stimulativne monetarne politike, zemlja mu ima problema s inflacijom i devalvacijom. Samo ove godine, turska lira oslabila je za četvrtinu vrednosti prema dolaru, što turske proizvode čine vrlo atraktivnima za ruske uvoznike.
Ali, i uz slabu liru, te rublje koji su poprilično ojačali, uočljiv je rast ukupnih volumena trgovine u julu u odnosu na isti mesec prošle godine za 25 posto.
Pojedini turski zvaničnici otvoreno slave procvat ekonomskih odnosa s Rusijom.
Primer radi, ministar trgovine Turske Adil Karaismailoglu objavio je tvit u kojem hvali 58-postotni rast trgovine turske autoindustrije s Rusijom u zadnja tri meseca. Naglasio je liderstvo Turske u otvaranju morskih koridora Rusima.
Iako u više evropskih prestonica kipi bes donosioca odluka, najverovatnije neće biti naročitih pomaka u tretmanu Turske jer se Erdoganov režim pozicionirao kao važan faktor geopolitičke stabilnosti – osim što su članica Nato saveza, ne treba zaboraviti niti to što Turska zadržava oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je migrantski talas koji Evropa nije spremna da prihvati.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
(jutarnji list, b92.net)
