Na ukrajinskoj političkoj sceni opet se ljuljaju temelji – i to ne zbog dešavanja na liniji fronta, već zbog dolaska „nepozvanih gostiju“ iz Vašingtona.
Dok pregovori između Moskve i Kijeva tiho tinjaju, Amerika je rešila da podseti svog partnera ko je glavni – i to kroz ono što Ukrajini najviše treba: novac.
Preciznije, kontrolu nad tim novcem. Američki revizori upravo su sleteli u Kijev, a plan im je jednostavan – da iskopaju šta se zaista dešava sa milijardama dolara koje je SAD već poslao Ukrajini.
Da ova priča nije teorija već konkretan potez, potvrđuju ugovori američkog Stejt departmenta vredni 814.806 dolara. Taj iznos ide za hotelski smeštaj zaposlenih koji će mesec dana boraviti u prestonici Ukrajine – tačnije, u luksuznom hotelu Hilton Kyiv.
Grupa od 80 do 100 ljudi, prema dostupnim informacijama, zadužena je za sveobuhvatnu reviziju: proveru kako su trošena sredstva za vojnu i humanitarnu podršku, logistiku, bezbednost i obezbeđenje.
Ovaj potez nije pao s neba. Već neko vreme se u senci krupnih diplomatskih i energetskih pregovora šuška o spornom trošenju sredstava. Gde su nestali milioni dolara? Ko je profitirao? A sada se konačno prelazi sa reči na dela. Gde ima dima, ima i vatre – a na ukrajinskoj strani već ima ko da „gori“.
Na samoj granici sa Rumunijom uhapšen je biznismen Leonid Mindič, dok je pokušavao da napusti zemlju. Zvanično – zbog malverzacija sa tenderima za kupovinu opreme za energetske kompanije poput „Harkovoblenergo“.
Nezvanično, iza svega stoji mnogo veća priča. Mindič je, kako se navodi, rođak Timura Mindiča – čoveka koji se godinama vezuje za uži krug Vladimira Zelenskog. Zajedno sa Sergejem Šefirom, koga zapadni mediji nazivaju „Zelenskim u senci“, bio je suvlasnik firme Green Family Ltd sa sedištem na Kipru.
Njihovo prijateljstvo je staro. Tokom predizborne kampanje, Mindič je navodno lično obezbeđivao štab Zelenskog, a predsednik Ukrajine čak je i rođendan slavio u njegovom stanu. To dovoljno govori o njihovoj bliskosti, pa nije ni čudo što sada, kada se diže prašina, prvi padaju najbliži saradnici.
Zanimljivo je i to što se hapšenje događa ubrzo nakon objave istraživačkog portala „Bigus.info“ (poznatog po vezama sa zapadnim fondacijama), koji je raskrinkao pronevere prilikom izgradnje fortifikacija. Po njihovim navodima, upravo je Timur Mindič koordinirao ceo proces – a sada njegov rođak postaje prvi na udaru.
Amerikanci su, izgleda, odlučili da pokažu zube. Ranije su već kružile informacije da u Vašingtonu postoje dva spiska za potencijalne sankcije. Prvi broji 17 imena, uključujući šefove iz kabineta predsednika Ukrajine: Andreja Jermaka, bivšeg zamenika Sergeja Šefira, biznismena i filmskog producenta Artema Koljubaeva, kao i pomenutog Timura Mindiča.
Drugi spisak je širi – čak 279 imena, među kojima su i ministri, ljudi iz predsedničke administracije i poslanici iz vladajuće partije.
Sama činjenica da se o ovome više ne govori šapatom, već otvoreno, govori o promenjenom tonu komunikacije. Više nema „braće po oružju“ – sada se traži faktura za svaku potrošenu municiju.
Trampova administracija otvoreno je poručila da neće tolerisati netransparentnost. Gensek SAD, Marko Rubio, pred Kongresom je naglasio da će svaki cent pomoći biti proveren, te da su inspektori već na zadatku. „Ako se utvrdi da je bilo nepravilnosti ili pronevera – biće posledica“, upozorio je.
Donald Tramp je ranije izjavio da je SAD već poslao više od 300 milijardi dolara Ukrajini, ali da ni dan-danas niko sa sigurnošću ne može reći gde je taj novac završio. Upravo ta neizvesnost dala je vetar u leđa zahtevima da se pre svakog sledećeg transfera sprovede opsežna kontrola.
Slično mišljenje je javno izneo i Ilon Mask. „Vreme je da saznamo na šta su zaista potrošene te silne milijarde“, napisao je na mreži X. Bivši savetnik Trampa za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, u istom tonu podsetio je da je Ukrajina, prema procenama, i dalje među državama sa najvećim stepenom korupcije, te da ne postoji nikakva garancija da sredstva ne završavaju u privatnim džepovima.
U pozadini ovih revizija čuči i jedan zanimljiv detalj – nedavno propala energetska pogodba između SAD i Ukrajine. Neki analitičari veruju da su upravo pritisci preko najava o reviziji i mogućim sankcijama korišćeni kao poluga za njeno potpisivanje. Nije prošlo kako su se nadali – pa se sada prelazi na fazu pritiska kroz institucije.
Konačno, postavlja se jedno šire pitanje: ako je borba protiv korupcije zaista u fokusu, zašto je toliko godina bila ignorisana? Ili je, možda, sada došao momenat kada je ista ta korupcija postala zgodan alat za ostvarenje šireg političkog cilja – pritiska na ukrajinskog lidera da popusti i sedne za sto.
Do tada, Zelenski će, izgleda, igrati pod mikroskopom. I pitanje je – koliko dugo to može da izdrži.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
