Zbog eskalacije sukoba sa Rusijom i Nemcima je danas preporučeno da napuste Ukrajinu. „Ako ste trenutno u Ukrajini, proverite da li je vaše prisustvo tamo neophodno. Ako nije, napustite zemlju u kratkom roku“, saopštilo je u subotu (12.02.) Ministarstvo inostranih poslova Nemačke.
Slično upozorenje je svojim građanima uputilo više zapadnih zemalja uključujući SAD, Veliku Britaniju, Holandiju, Dansku, Japan, Australiju i Novi Zeland.
Nastavak telefonske diplomatije
Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo bi da danas (subota) telefonira sa ruskim predsenikom Vladimirom Putionom. Te planove potvrdili su svi uključeni. Makron je u poslednje vreme više puta telefonirao sa Putinom, a u ponedeljak je bio u Moskvi.
Večeras će sa Putionom telefonski razgovarati i predsednik SAD Džozef Bajden. Kremlj je rekao da je Vašington zatražio sastanak, dok je Bela kuća saopštila da je razgovor predlog Rusije. Bajden i Putin poslednji put su telefonski razgovarali krajem decembra.
Načelnici generalštaba SAD i Rusije, Mark Milej i Valeri Gerasimov, u petak su takođe obavili telefonski razgovor. Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su teme tog razgovora bile bezbednosna pitanja, ne dajući više detalja.
Ruska ambasada odbacuje upozorenja SAD o napadu
Ruska ambasada u Vašingtonu odbacila je američka upozorenja o napadu Rusije na Ukrajinu kao neosnovana. „Alarmizam“ se širi u Sjedinjenim Državama, a da nisu dostavljeni nikakvi dokazi koji bi potkrepili ove navode, izjavio je u subotu ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, prenosi dpa.
Izjave u Vašingtonu samo su pokazale da su SAD pojačale svoju „propagandnu kampanju protiv naše zemlje“, rekao je Antonov.
Sjedinjene Države hoće da postignu da se u društvo stekne utisak da je agresija „neizbežna“, rekao je Antonov. Ljudima se „baca pesak u oči“ nekakvim podacima tajnih službi, bez navođenja detalja. „Komentari političara s tim uvezi, o invaziji Rusije na Ukrajinu tokom ili posle Olimpijade nisu potkrepljeni nikakvim dokazima“, rekao je diplomata.
U međuvremenu, i u komentarima SAD se primećuje da je opalo poverenje američkih građana u takve izjave, piše dpa.
Smanjeno osoblje ruske ambasade u Kijevu
Rusija je povukla delove svog diplomatskog osoblja iz susedne Ukrajine. „Iz straha od mogućih provokacija kijevskog režima ili drugih zemalja, smanjeno je osoblje u ruskim misijama“, izjavila je u subotu portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
„S obzirom na značajan uticaj koji Vašington i London imaju na Kijev, zaključujemo da su naše američke i britanske kolege svesne nekih planiranih akcija u Ukrajini koje bi mogle značajno da zakomplikuju bezbednosnu situaciju“, dodala je Zaharova, prenosi afp.
U međuvremenu, Ukrajina je pozvala svoje građane da ostanu mirni i ne paniče. „Trenutno je ključno ostati smiren i izbegavati akcije koje izazivaju paniku“, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova. Ukrajinske oružane snage stalno prate situaciju i spremne su da odbiju svako mešanje u teritorijalni integritet i suverenitet zemlje“, navodi se u saopštenju.
Neki američki mediji javili su da bi, prema američkim procenama, ruska invazija mogla da počne ubrzo nakon završetka razgovora između nemačkog kancelara Olafa Šolca i ruskog predsednika Vladimira Putina u utorak u Moskvi. Kijev je, s druge strane, uvek pokušavao da relativizuje slična upozorenja Vašingtona, piše afp.
Britanija neće slati borbene trupe u Ukrajinu
Velika Britanija je ponovo potvrdila da ne želi da šalje borbene trupe u Ukrajinu. Ruski predsednik Vladimir Putin i njegove kolege bi veoma voleli da mogu da kažu da je njihova moguća akcija posledica zapadne agresije u Ukrajini, rekao je britanski sekretar za odbranu Džejms Hijapi za Bi-Bi-Si u subotu. Zato je veoma važno jasno reći da Britanija nećete igrati „aktivnu ulogu u Ukrajini“. Svi britanski vojnici uključeni u misiju obuke Ukrajinaca biće povučeni kasnije ovog vikenda.
Video konfererencija zapadanih lidera
Najvažniji zapadni saveznici su u petak popodne, na kratkoročno zakazanoj video konfrenciji o ukrajinskoj krizi još jednom naglasili odlučnost da na moguću rusku invaziju na Ukrajinu reaguju brzim i dalekosežnim sankcijama. Iz krugova nemačke vlade potom je saopšteno da su učesnici konferencije iz Evropske unije i NATO situaciju u Ukrajini ocenili kao „veoma, veoma ozbiljnu“.
Svi diplomatski napori bili su usmereni na pokretanje Moskve na deeskalaciju. „Važno je sprečiti rat u Evropi“, rekao je nakon konferencije portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt.
Bela kuća je saopštila da je cilj konsultacija transatlantskih partnera koordinacija diplomatije i odvraćanje od sukoba, a u razgovorima su učestvovali predsednik SAD Džozef Biden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Boris Džonson, predsednik Poljske Andžej Duda, predsednik Rumunije Klaus Johanis i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Evropsku uniju predstavljali su predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Džejk Salivan, savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbenost, posle razgovora se obratio novinarima: „I dalje vidimo naznake ruske eskalacije, uključujući nove trupe koje stižu na ukrajinsku granicu“. Međutim, kako je istakao, on time nije hteo da kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin već doneo odluku o invaziji.
„Nalazimo se u situaciji u kojoj bi svakog trenutka mogla početi invazija, ukoliko se Vladimir Putin odluči da je naredi“, rekao je Sallivan. To bi se, rekao je, moglo dogoditi i tokom održavanja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Američki državni sekretar Entoni Blinken ranije je dao sličnu izjavu.
Prema informacijama magazina Špigel, američka tajna služba CIA i američka vojska obavestili su saveznike da, na osnovu novih saznanja, postoji bojazan da bi do napada moglo doći sledeće srede. Salivan nije komentarisao ove obaveštajne izveštaje.
SAD šalje dodatne vojnike u Poljsku
Sjedinjene Države premeštaju još oko 3.000 vojnika iz vazdušno-desantne divizije iz baze u američkoj državi Severna Karolina u Poljsku. Sekretar odbrane Lojd Ostin, kako se navodi, naredio je to po nalogu predsednika Bajdena. Međutim, američki predsednik i drugi članovi vlade u više navrata su jasno stavili do znanja da američki vojnici neće biti poslati u Ukrajinu.
U Evropi su i u vremenima kada nije bilo krize bile stacionirane desetine hiljada američkih vojnika. Prema podacima američke vojske, trenutno se u Evropi nalazi više od 80.000 vojnika, uključujući oko 35.000 u Nemačkoj.
Prema zapadnim izvorima, Rusija je poslednjih meseci na granici s Ukrajinom premestila više od 100.000 vojnika. U Ukrajini, kao i na Zapadu, to podstiče strah od velikog ruskog napada na susednu zemlju.
Vlada u Moskvi je odbacila tvrdnje o planiranju napada i optužila Zapad da ne poštuje ruske bezbednosne interese. Rusija traži obavezujuća uveravanja o prekidu širenja NATO-a na istok, posebno odricanje od uključivanja Ukrajine u zapadni vojni savez, što NATO i SAD odbacuju.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
(dw)
