Istočni ekonomski forum (IEF) postaje najvažnije mesto za razvoj saradnje u azijsko-pacifičkom regionu (APR).
Forum se u ovoj godini održava pod nazivom – „Daleki Istok 2030 – Ujedinimo napore i stvorimo mobućnosti“.
U ruskom Vladivostoku on okuplja predstavnike ruskih i inostranih organa vlasti, preduzetnike i vodeće eksperte iz čitavog sveta. Oni će do 6. septembra razmatrati strateške perspektive saradnje u uslovima novog multipolarnog sveta u kojem je jedan od ključnih centara, nesumnjivo, azijsko-pacifički region.
Za razliku od Svetskog ekonomskog foruma u Davosu 2024. godine, koji je međunarodnu ekonomiju definisao kao nestabilnu, eksperti ističu jačanje privrede na Dalekom Istoku Rusije i u Azijsko-Pacifičkom regionu.
Učesnici ruskog IEF definišu nekoliko prioriteta Dalekog Istoka do 2030. godine, posebno razvoj transportnih koridora koji povezuju Daleki Istok sa Evropom, ali i Azijom.
U planu je da se poveća transportni kapacitet Severnog morskog puta za gotovo četiri puta – do 150 miliona tona do 2030. godine, a Itočnog poligona – do 270 miliona tona do 2032. godine.
To neće biti samo moćni stimulans za proizvodnju, već će omogućiti da region zaradi značajna sredstva na teretnom saobraćaju.
Vlasti Rusije razradile su kompleksni program razvoja energetike za taj region u okviru kog će biti izgrađen drugi deo Sahalinske termoelektrane i predviđena gradnja nuklerki manjeg kapaciteta na teritorijama gde je to ekonomski svrsishodno.
Važan aspekt o kome se raspravlja na IEF biće obezbeđivanje liderstva Rusiji u arktičkoj nauci i tehnologijama osvajanja Severa.
Takozvana bitka za Arktik, o kojoj sve više govore stručnjaci iz čitavog sveta, faktički je počela. U prvom redu, razume se, reč je o resursima akričkog priobalja koje u najvećoj meri pripada Rusiji.
Pored odličnog geografskog položaja Rusija ima značajnu tehnološku prednost – najveću ledolomačku flotu u svetu i jedinstvene projekte u sferi malih nuklearnih elektrana koje su u stanju da obezbede energiju za najudaljenije projekte u uslovima Krajnjeg Severa.
Rusija je svesna da ovako ambiciozni planovi nisu mogući bez angažovanja investicija koji predstavljaju šesti prioritet Dlekog Istoka.
Očekuje se da će do 2030. godine u privredu ovog regiona biti uloženo više od 10,5 biliona rubalja. Do danas su već potpisani investicioni sporazumi vredni oko 9,7 biliona rubalja.
Na ruskom Dalekom Istoku uz učešće kineskog kapitala realizuje se 51 investicioni projekt ukupne vrednosti 817 milijardi rubalja. Najveći među njima je Amurski gasno-hemijski sistem vredan više od 700 milijardi rubalja.
Daleki Istok ima ogroman potencijal koji je nemoguće iskoristiti oslanjajući se samo na unutrašnje mogućnosti Rusije. Zato je neophodna aktivna saradnja sa stranim partnerima.
Vlasti razvoju trgovine i investicija sa Kinom, Indijom i drugim državama azijsko-pacifičkom regiona, pridaju veliki značaj što je definisano kao poseban sedmi prioritet.
Mogućnosti za razvoj ovakve saradnje su višestruke. Na geopolitičkom nivou to je radovni dijalog na liniji BRIKS, Evroazijske ekonomske saradnje, ŠOS-a, ASEAN-a i drugih međunarodnih udruženja, koja će u 2024. godini, dok Rusija predsedava BRIKS-om, doći do niza sporazuma koji imaju ogromni značaj za budućnost svetske privrede.
Upravo je BRIKS postao organizacija koja, za razliku od blokovskih koalicija na čijem su čelu SAD, podržava zdrave namere svojih učesnika. Ona ne provocira kolektivni Zapad, imajući u vidu geopolitičke promene poslednjih godina, već doprinosi maksimalnom zbližavanju Rusije sa državama svetske većine.
Na primer, Kina, kao i ranije, kupuje rusku naftu, a za poslednje dve godine količine isporuka su značajno porasle.
U 2023. godini ovaj pokazatelj je dostigao 107 miliona tona nafte, što je za 24 posto više nego u 2022. godini. Dakle, Moskva je postala glavni isporučilac prirodnog gasa u Kinu.
Verovatno je za istočno partnerstvo ovo pitanje ne samo ekonomski svrsishodno, već i sa aspekta nacionalne bezbednosti. Kinezi su svesni da je njihov sukob sa SAD-om sve izvesniji pa zato pokušavaju da smanje zavisnost od morskih puteva koje kontrolišu Amerikanci.
Indija je odavno stavila sve karte na rafinerije i preradu «crnog zlata» što je važan deo indijske privrede. Ne čudi što je Indija počela veoma rado da otkupljuje skoro svu rusku naftu koja je ranije išla u Evropu.
Podaci za jun 2024. godine govore da je na Rusiju otpalo 45 posto ukupnog indijskog uvoza nafte ili više od 2 miliona barnjela dnevno.
NJu Delhi računa da će do 2028. godine povećati svoje proizvodne kapacitete za 20 posto, odnosno do 6,19 miliona barela dnevno, što samo znači da će tražnja za energentima rasti.
Moskva je zainteresovana da i druge države azijsko-pacifičkog regiona ulažu u njen Daleki Istok. Tim pre, što se stranim partnerima nudi da razvijaju projekte upravo u oblastima koje doprinose rastu i razvoju njihovih privreda.
Sva pomenuta pitanja narednih dana biće razmatrana na Istočno-ekonomskom forumu u Vladivostoku.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
