[adsenseyu3]
Globalno zagrevanje za 30 godina prelazi granicu sigurnog. Dete koje se ove godine bude rodilo u nekom priobalnom gradu, poput Barselone, Lisabona, Atine ili Los Anđelesa, moglo bi u svojoj poznoj starosti da protiv svoje volje bude iseljeno iz tog grada, usled podizanja nivoa mora.
Naime, ako globalno zagrevanje nastavi da se razvija svojim sadašnjim tempom, ono bi do 2100. odnosno u svojoj 84. dočekalo da grad u kojem je živelo, zbog podizanja nivoa mora i okeana, bude – potopljen.
Takva upozorenja čula su se i na Konferenciji o klimatskim promenama u Marakešu, a docent na Fizičkom fakultetu Vladimir Ðurđević ističe za Tanjug da je u poslednjih 11.000 godina srednja globalna temperatura na našoj planeti iznosila 14 stepeni Celzijusovih i da je cela struktura kakvu čovečanstvo poznaje izgrađena u odnosu na te klimatske uslove.
[adsenseyu1]
Svaka promena u temperaturi iziskuje obimne i značajne promene u svim segmentima života na našoj planeti. Najbanalniji primer toga su, kaže Ðurđević, cevi, koje su prilagođene da podnesu određenu temperaturu, a ako se ona poveća moraće da se zamene.
Već neko vreme je jasno da se čovencanstvo bliži scenariju iz holivudskih filmova u kojima se svet suočava sa katastrofom zbog sve lošijih ekoloških uslova, ali činjenica je da je taj scenario, iako se možda neće odvijati munjevitom brzinom kao u tim filmovima, tek decenijama daleko od nas.
Prema pojedinim izveštajima, povećanje srednje globalne temperature od dva stepena se još uvek smatra granicom sigurnog, a njega ćemo po sadašnjim procenama, dostići za trideset godina.
[adsenseyu4]
Ali, ako to povećanje dostigne tri ili četiri stepena, što se očekuje do kraja veka, štete od vremenskih ekstrema bi bile toliko velike da da bi se ekonomski rast u potpunosti zaustavio, a ljudsko društvo ostalo na nivou stagnacije dok se ne prilagodi na nove klimatske uslove.
Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje i saopštenje za medije Svetske meteorološke organizacije u kojem piše da je nivo ugljendioksida, jednog od gasova staklene bašte koji doprinose globalnog zagrevanju, u atmosferi dostigao nivo od 400 ppm jedinica.
Prevedeno na jezik običnih ljudi, to znaci da je čovečanstvo u poslednjih 150 godina svojim aktivnostima poput spaljivanja fosilnih goriva, povećalo nivo tog gasa u atmosferi za čak 40 odsto u odnosu na nivo koji se tek neznatno menjao u poslednjih 800.000 godina.
Posledice ovog su, naveo je, već vidljive u svakodnevnom životu. One se ogledaju u sve većoj pojavi novih meteoroloških fenomena kao što su toplotni talasi i olujne nepogode, jaki vetrovi, uragani i tropske oluje.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
