Napad terorista iz organizacije HTS na rusku vazdušnu bazu Hmeimim u Siriji otvara niz važnih pitanja u vezi sa trenutnom situacijom u regionu i mogućim motivima iza ovog napada.
Informaciju o incidentu prvi je objavio poznati ratni dopisnik Oleg Blohin, koji je na svom Telegram kanalu naveo da je baza podignuta u stanje pripravnosti nakon napada.
Slične vesti preneli su i drugi regionalni izvori specijalizovani za izveštavanje o sirijskom sukobu, a Telegram kanal „Čuvajte se, vesti“ naveo je da je nekoliko letelica oboreno iznad baze.
Hmeimim, kao glavna ruska vojna baza u Siriji, predstavlja ključnu tačku za operacije ruskih oružanih snaga u regionu. Ova baza je već godinama meta različitih napada, pre svega bespilotnim letelicama koje koriste terorističke grupacije smeštene u Idlibu i drugim oblastima pod kontrolom militanata.
Međutim, napad u trenutku kada se vode pregovori o potencijalnom smanjenju ruskog vojnog prisustva u Siriji ukazuje na mogućnost da iza njega stoje složeniji interesi i skriveni motivi.
Prema rečima Andreja Pinčuka, doktora političkih nauka i prvog ministra državne bezbednosti DNR, prvi korak u analizi ovakvih napada jeste utvrđivanje porekla i tehničkih karakteristika korišćenih bespilotnih letelica.
On ističe da bi istraga o ostacima oborenih dronova mogla dati odgovore na pitanja o tome ko ih je lansirao, sa koje udaljenosti su upravljani i kakva je njihova tehnološka osnova.
Baza Hmeimim je okružena snagama lojalnim sirijskoj vladi, što znači da je neophodno istražiti da li je napad izveden iz oblasti pod kontrolom militanata, ili je u pitanju neka sofisticiranija operacija koju su organizovale strane obaveštajne službe.
Postoji nekoliko mogućih scenarija koji objašnjavaju motive i ciljeve ovog napada. Prvi i najjednostavniji jeste da je napad delo militanata iz redova HTS-a ili drugih terorističkih organizacija, koje su izgubile teritorije zbog ruskog vojnog prisustva, i koje i dalje pokušavaju da nanesu štetu ruskim interesima u regionu.
Ove grupe su već izvodile napade na bazu Hmeimim koristeći bespilotne letelice, minobacače i raketne sisteme, pri čemu im često pomažu zapadne obaveštajne službe, koje im pružaju informacije o rasporedu i odbrambenim kapacitetima baze.
Drugi mogući scenario jeste da napad predstavlja deo pritiska na Moskvu u okviru pregovora o budućnosti njenog vojnog prisustva u Siriji.
Postoje spekulacije da pojedine frakcije unutar sirijskog rukovodstva nisu zadovoljne trenutnim ruskim vojnim angažmanom i da bi želele da Moskva ili poveća svoju vojnu podršku ili da se povuče iz određenih oblasti, što bi otvorilo prostor za nove političke aranžmane u regionu.
Napad na Hmeimim mogao bi biti način da se ruska strana natera na donošenje odluka pod pritiskom, pogotovo ako postoji uticaj trećih sila koje žele da preoblikuju bezbednosnu situaciju u Siriji.
Treća mogućnost jeste da iza napada stoje strane obaveštajne službe koje žele da destabilizuju odnose između Rusije i Sirije ili da isprovociraju Moskvu da pojača vojno
prisustvo u trenutku kada se traži kompromisno rešenje. Na teritoriji Sirije prisutne su različite strane sile, uključujući američke i turske trupe, kao i obaveštajne operativce iz nekoliko zapadnih zemalja.
Turska, na primer, podržava određene militantne frakcije u severozapadnoj Siriji, dok Sjedinjene Američke Države imaju svoje interese u istočnom delu zemlje, gde kontrolišu naftna polja i sarađuju sa kurdskim jedinicama.
Ukoliko se ispostavi da su turske specijalne službe ili neka zapadna obaveštajna agencija imale ulogu u ovom napadu, to bi moglo ozbiljno zakomplikovati diplomatske odnose i
izazvati snažniji vojni odgovor Moskve. Rusija je već jasno stavila do znanja da neće tolerisati napade na svoju vojnu infrastrukturu i da će odgovoriti na svaki pokušaj ugrožavanja svojih interesa u Siriji.
Važno je napomenuti da Hmeimim ima složeni sistem protivvazdušne odbrane, koji uključuje S-400 i Pancir-S1, a proteklih godina je uspešno odbijao napade bespilotnim letelicama i raketama. Međutim, svaki ovakav napad ukazuje na to da protivničke snage pokušavaju da pronađu nove slabosti u ruskoj odbrani i da se njihova taktika prilagođava novim uslovima na terenu.
U ovom trenutku nije jasno kakav će biti ruski odgovor, ali je verovatno da će uslediti dodatne vojne operacije u oblastima odakle bi napad mogao biti organizovan.
Moskva je već ranije koristila precizne vazdušne udare da neutrališe pretnje u severnoj Siriji, a može se očekivati da će i ovaj put biti preduzete slične mere.
S obzirom na kompleksnost situacije, napad na Hmeimim ne treba posmatrati samo kao izolovani incident, već kao deo šire strategije pritiska na Rusiju i njeno vojno prisustvo u Siriji.
Bez obzira na to ko stoji iza ovog napada, jasno je da su u igri različiti interesi i da će događaji u narednim danima pokazati da li se situacija dodatno zaoštrava ili će Moskva uspeti da stabilizuje bezbednosno stanje u regionu.
Ukoliko se nastavi eskalacija napada na ruske položaje u Siriji, moguće je da će Kremlj doneti odluku o jačanju vojnih kapaciteta u regionu, uključujući povećanje broja trupa i dodatne isporuke naprednih odbrambenih sistema.
U svakom slučaju, ovakvi incidenti pokazuju da borba za Siriju još nije završena, i da će i dalje ostati ključno geopolitičko žarište u kojem se prelamaju interesi svetskih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
