Bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus pojavio se 24. avgusta u intervjuu za ABC News i prekinuo optimizam kada je reč o mogućem susretu Vladimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Njegova poruka bila je jasna: trenutno ne postoje znaci da bi takav sastanak mogao doneti preokret. „Nema mnogo toga što bi nas navelo da u to poverujemo u ovom trenutku“, rekao je Petreus, dodajući da je poslednjih nedelja postalo očigledno, „čak i predsedniku Trampu“, da Putin nije spreman da zaustavi borbe osim ako ne dobije novu teritoriju.
Petreus je podsetio da se fundamentalni zahtevi Moskve nisu promenili – proruska vlast u Ukrajini, demilitarizacija zemlje, ali i širi okvir uslova koji uključuje priznanje Krima i drugih teritorija kao ruskih, garancije u pisanoj formi da Ukrajina neće ući u NATO, obavezu NATO-a i vodećih zapadnih država da se uzdrže od slanja svojih trupa u Ukrajinu pod bilo kojim izgovorom.
Prema njegovim rečima, upravo u tim zahtevima leži glavni kamen spoticanja. „Prepreka miru u ovom trenutku je predsednik Putin“, naglasio je on.
U isto vreme, Petreus je pozvao na promenu balansa snaga na terenu kroz jaču podršku Kijevu. „Ono što moramo da uradimo jeste da promenimo tu dinamiku tako što ćemo pomoći Ukrajini mnogo više nego što smo do sada učinili“, rekao je, pa odmah naveo i recept: ukidanje ograničenja na isporuke oružja, korišćenje 300 milijardi dolara zamrznutih ruskih rezervi u evropskim bankama i preusmeravanje tog novca Ukrajini, nove sankcije uključujući i Gasprom banku, kao i još stroža ograničenja na izvoz ruske nafte.
Njegovi komentari stigli su u trenutku kada se diplomatski sat vrtoglavo ubrzava. Samit u Ankoridžu na Aljasci 15. avgusta doneo je prvi susret Donalda Trampa i Vladimira Putina otkako je krenuo sukob u Ukrajini.
Kijev na tom sastanku nije imao mesto za stolom – Zelenski je zato, u društvu evropskih lidera, nekoliko dana kasnije otputovao u Vašington.
Tramp ga je primio 18. avgusta, a glavna tema bili su bezbednosni aranžmani koji bi u slučaju mirovnog sporazuma morali da stupe na snagu. Nakon tih razgovora, američki predsednik je najavio da bi samit Zelenskog i Putina mogao da se održi u roku od dve nedelje.
Ipak, uprkos Trampovom optimizmu, poruke koje dolaze iz Moskve govore drugačije. Ruski zvaničnici i dalje ostavljaju malo prostora za mogućnost direktnog susreta dvojice lidera. Upravo ta razlika između političkih gestova i realnih zahteva otkriva zašto se mirovni horizont stalno pomera.
Ostaje pitanje da li će naredne nedelje doneti bilo kakav prodor, ili će se scena pretvoriti u nastavak istog kruga diplomatskih pokušaja.
Ako Petreusova procena bude tačna, put ka kompromisu biće dalji nego što se trenutno čini, a svaka nova izjava samo će dodatno podsećati da su ulog i posledice daleko iznad kratkoročnih političkih kalkulacija.
