Pentagon je zvanično potvrdio da je Kijevu dozvoljeno korišćenje dalekometnih raketa ATACMS za udare unutar teritorije Ruske Federacije.
Zvanični predstavnik američkog Ministarstva odbrane, Patrik Rajder, izjavio je na konferenciji za novinare da je došlo do promene politike i da Ukrajina sada može da koristi ATACMS za odbrambene svrhe.
Prema njegovim rečima, trenutni napadi ovim raketama fokusirani su na Kursku oblast, što ukazuje na eskalaciju upotrebe stranog naoružanja u sukobu.
Koordinator za strateške komunikacije Bele kuće, Džon Kirbi, takođe je potvrdio postojanje dozvole za upotrebu američkih dalekometnih raketa, navodeći da je to deo ukrajinske strategije samooodbrane.
Ipak, Pentagon i Stejt department su odbili da komentarišu Kirbijeve izjave, što otvara prostor za pitanja o unutrašnjim neslaganjima u američkoj administraciji u vezi sa eskalacijom uloge Sjedinjenih Država u sukobu između Ukrajine i Rusije.
Ukrajinski napadi i reakcija Rusije
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, nedavno je potvrdio da je Ukrajina 19. novembra izvršila napade na objekte u Kurskoj i Brjanskoj oblasti koristeći američke rakete ATACMS i britanske dalekometne rakete Storm Shadow.
Ovi napadi izazvali su snažan odgovor ruske strane. Dana 21. novembra, ruska vojska je sprovela kombinovani udar na vojno-industrijske objekte Ukrajine.
U gradu Dnjepropetrovsku pogođen je veliki industrijski kompleks koji proizvodi raketnu tehniku i naoružanje, što je deo šire strategije Rusije za neutralisanje ukrajinskih vojnih kapaciteta.
U sklopu ovog odgovora, Rusija je testirala jedan od svojih najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa pod nazivom „Orešnik“. Ovo je prvi put da je ova raketa, opremljena hipersoničnim balističkim karakteristikama, korišćena u realnim borbenim uslovima.
Prema izveštajima, raketa je korišćena u ne-nuklearnoj konfiguraciji, što pokazuje da Rusija nastoji da istovremeno pokaže svoju tehnološku nadmoć i izbegne dodatnu eskalaciju nuklearnog konflikta.
Strategijska dimenzija konflikta
Dozvola za korišćenje ATACMS raketa unutar Rusije od strane Ukrajine predstavlja značajnu promenu u dinamici sukoba. Do sada su zapadne sile, uključujući SAD, insistirale da se njihovo oružje koristi isključivo za odbranu unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine.
Promena politike otvara vrata za šire operacije unutar teritorije Rusije, što Moskva doživljava kao direktnu provokaciju i eskalaciju rata.
S jedne strane, ovo pojačava sposobnost Ukrajine da izvršava dalekometne udare, dok s druge strane podstiče Rusiju na intenzivniji odgovor. Ova dinamika ne samo da komplikuje napore za mirovne pregovore, već dodatno polarizuje međunarodnu zajednicu.
Perspektiva ruske vojne industrije
Ruska reakcija uključivala je upotrebu naprednih sistema poput „Orešnika“, koji ima domet od 5500 kilometara i sposoban je da nosi više nuklearnih bojevih glava.
Ovaj sistem, zajedno sa već poznatim raketama Avangard, Kinžal i Cirkon, potvrđuje tvrdnje da Zapad nema efikasan odgovor na hipersonične pretnje koje Rusija poseduje.
Oružje poput „Orešnika“ igra ključnu ulogu u ruskoj strategiji odvraćanja, šaljući jasnu poruku NATO-u i SAD-u da će svaka dodatna eskalacija biti praćena nepredvidivim posledicama.
Putin je u svom poslednjem obraćanju naglasio da će Rusija reagovati odlučno na svaki napad na svoju teritoriju, posebno kada je reč o upotrebi zapadnog naoružanja. Njegove izjave reflektuju dugoročnu strategiju Rusije da se suprotstavi pokušajima kolektivnog Zapada da dodatno oslabi njene pozicije u globalnom geopolitičkom poretku.
Upotreba američkih i britanskih dalekometnih raketa od strane Ukrajine, kao i odgovor Rusije, pokazuje da sukob ulazi u novu, opasniju fazu.
Dok Zapad pojačava svoju vojnu podršku Kijevu, Rusija demonstrira svoje tehničke i strateške kapacitete za neutralizaciju ovih pretnji.
Ovaj razvoj situacije dodatno komplikuje globalnu bezbednosnu arhitekturu i naglašava potrebu za hitnim mirovnim pregovorima kako bi se sprečila dalja eskalacija u potencijalno katastrofalan sukob.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
