Zamisliti Nemačku bez Angele Merkel je skok u nepoznato bez padobrana. Više nego ikad kancelarka izgleda nezamenljivo, ne samo u Nemačkoj, nego i u Evropi i na planeti.
U društvu nepouzdanog Donalda Trampa, prepredenog Vladimira Putina, arogantnog Si Đinpinga, visokoparnog Emenuela Makrona, karikaturalnog Borisa Džonsona, podmuklog Redžepa Tajipa Erdogana, manekena Đuzepea Kontea i nejakog Pedra Sančeza, Angela Merkel je jedini glas razuma i poslednja nada slobodnog sveta da će preživeti zlo vreme i još gore vladare.
Lista veoma uticajnih dnevnika, nedeljnika, portala, koji su najavljivali prevremenu političku penziju i neslavan kraj Angele Merkel je prilično dugačak, od Fajnanšal Tajmsa preko Njujork Tajmsa do Politika. Ralf Bolman, biograf nemačke kancelarke i novinar Frankfurter Algemajne Cajtunga (FAZ), tvrdi da je Angela Merkel pre četiri godine promenila odluku da se povuče iz politike samo zato što je Donald Tramp pobedio na izborima u SAD i kao iskusna i dalekovida državnica shvatala je kakva nesreća se spušta na slobodni svet.
Nemački neurolog upozorava na posledice neumerenog nošenja zaštitnih maski: “Nedostatak kiseonika uzrokuje trajnu neurološku štetu”https://t.co/PzHXCfo52y
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 14, 2020
Vlada “Merkel V”
Bolman kaže da se Merkelova, do pandemije koronavirusa, bezbroj puta pokajala što je ostala i u četvrtom mandatu na čelu nemačke vlade. Autor biografije “Nemica: Angela Merkel i mi” i dalje veruje da će kancelarka održati obećanje i sići sa političke scene početkom sledeće jeseni.
Međutim, Bolman ukazuje i na jedan scenario po kojem bismo mogli da imamo vladu Merkel V: Prvi uslov je da Tramp bude reizabran za predsednika SAD, a drugi je da izbori za Bundestag ne obezbede jasnu većinu i da formiranje vlade bude značajno otežano.
Bolmanova teorija bi mogla da se obistini, tim pre što sva tri takmaca za lidera CDU i samim tim kancelarskog kandidata, Fridrih Merc, Armin Lašet i Robert Retgen, nemaju ni izbliza “koalicioni kapacitet” kao Merkelvoa sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) i pre svega Zelenima, njenim prvim izborom.
Nije teško zamisliti situaciju u kojoj CDU i liberali iz FDP-a, preferirani saveznici sve trojice pretendenata za Angelinog naslednika, nemaju brojeve za većinu u Bundestagu, i moraju da traže podršku SPD-a ili Zelenih.
Treći motiv za ostanak Merkelove bi mogla da bude EU. Nemačka kancelarka je naučila lekciju iz ekonomskih kriza pre deset i kusur godina i shvatila je da EU ne može da preživi sa aktuelnim sistemom jednoglasnog odlučivanja i rigidnom fiskalnom politikom.
Odboravanje fonda pomoći za mediteranske zemlje, posebno Italiju i Španiju, kao i lansiranje programa ekonomskog oporavka “Next generation EU” u kojoj prvi put EU na sebe preuzima dug i daje garancije za zemlje članice, predstavlja veći zaokret od epohalnih promena u energetskoj politici i primanja milion izbeglica 2015. godine. U EU ne postoji nijedan kompetentniji i kredibilniji lider koji bi mogao da izađe na kraj sa pandemijom i lansira evropsku ekonomiju.
Panika u vrhu vladajuće partije
Merkel je ušla u poslednju godinu svog četvrtog mandata u Bundeskanzleramt-u, sa nezapamćenom podrškom u liberalno-demokratskim državama.
Kancelarka uživa podršku četvoro od petoro Nemaca dok njena partija Hrišćansko-demokratska unija (CDU) stabilno stacionira između 35 i 40 odsto potpore u biračkom telu, gotovo duplo veću od one koju imaju “Zeleni”, druga po snazi politička formacija na nemačkoj političkoj panorami.
Paniku u vrhu vladajuće nemačke partije su proizvela istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da bi polovina birača demohrišćana mogla da glasa za drugu stranku ako bi Merkelova zaista sišla sa scene sledeće jeseni.
U istoj dubinskoj anketi se otkriva da bi trećina onih koji bi glasali za drugu stranku izabrali Zelene dok bi po 20 odsto njih dalo poverenje socijaledemokratama i liberalima. Samo tri posta bi se priklonilo Alternativi za Nemačku (AFD).
U decembru je zakazan kongres CDU na kome će Merc, Lašet i Retgen ukrstiti koplja za ulogu kancelarskog kandidata. Popularni ministar zdravlja Jens Span i vispreni bavarski premijer Markus Zeder iz prikrajka prate pomno situaciju, osluškuju partijsko bilo i kancelarkino okruženje.
U eventualnom odsustvu Merkelove, koja je napravila kopernikanski zaokret u klimatskoj politici Nemačke posle nuklearne nesreće u Fukošimi, Span i Zeder su mnogo kredibilniji partneri Zelenih od Merca, Lašeta i Retgena.
“Gvozdena kancelarka”
Članstvo i birači CDU i Zelenih su spremni za novu verziju “Große Koalition”. Opcija četvrtog izdanja velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata nije realna opcija. Zato je Merkelova idealna figura za garanta “crno-zelene” koalicije i verovatno jedina mandatarka koja bi bez većih problema sastavila novu vladu i usaglasila četvorogodišnji program rada izvršne vlasti.
Handelsblatt, nemačka verzija Fajnanšal Tajmsa, je prvi eksplicitno i argumentovano progovorio o mogućnosti petog mandata za “Gvozdenu kancelarku”.
Ne radi se samo o slabostima trojice kandidata za naslednika Merkelove, izraženoj verovatnoći da dođe do otcepljenja u partiji, već i političkom oportunitetu. Istaknuti članovi CDU sve otvorenije zastupaju stav da bi peti mandat za Merkelovu bio veliki presedan za jednu liberalnu-demokratiju, ali da bilo samopovređujuće i neinteligentno ne iskoristiti popularnost i ugled koji kancelarka uživa na sledećim parlamentarnim izborima.
Malo je bilo lidera u istoriji, ne računajući diktatorske i totalitarne režime, koji su se tako dugo održali na vlasti, a još manje onih koji su u završnoj fazi svoje karijere dosegli takvu vrstu popularnosti i poverenja kao Merkelova. Jedan od njih je bio Konrad Adenauer, osnivač CDU, koji je prešao put od secesioniste do spasioca Nemačka i kreatora njenog posleratnog preporoda.
Kada je Adenauer, posle 14 godina provedenih u Bonu na čelu Savezne Republike Nemačke, u svojoj 87 godini podneo ostavku, kao moralan čin, nakon izbijanja afere Špigel, u medijima se pojavila karikatura starijeg čoveka u spavaćici i sa kapom za spavanje kako širi zavese u svojoj spavaćoj sobi i uzvikuje: “Neverovatno, već osam dana smo bez Adenauera, a Sunce i dalje izlazi”.
Nema sumnje da će se mnogo Nemaca buditi sa istim osećanjem kada “Gvozdena kancelarka” napusti Bundeskanzleramt. Čak i oni koji je ne vole i ne dele njene političke svetonazore priznaju da se boje onoga što dolazi posle nje jer znaju da neće biti bolje, nego samo gore. Zato Merkel V retko kome para uši, naprotiv!
(Nova)
