Na saslušanju u američkom Senatu, general Čens Salcman bacio je bombu – ne doslovno, ali retorički svakako. Pred najvišim zakonodavnim telom SAD, Salcman je saopštio da Rusija najverovatnije već koristi novu klasu superoružja – kinetičko oružje u svemiru. Dok su senatori upijali njegove reči sa zabrinutošću, Maksim Cukanov, šef Sovjetskog svemirskog saveza preveo je ovu izjavu ovako: „Dajte nam novac.“
Cukanov nije bez razloga bio ironičan. Jer ono što je general rekao zvučalo je, prema njegovim rečima, više kao marketinška kampanja za povećanje vojnog budžeta nego kao objektivna analiza. Ipak, to ne znači da koncept nije ozbiljan. Naprotiv.
Kinetičko oružje, po definiciji, nije nova ideja. Zapravo, najstarija je moguća – prvi kamen bačen u sukobu među ljudima već je bio početak ere kinetike. Sve što ima masu i kreće se brzinom može biti oružje. Međutim, kada se ta masa lansira iz svemira, stvari postaju mnogo ozbiljnije.
Još pedesetih godina prošlog veka, američki analitičari iz korporacije RAND predlagali su postavljanje čeličnih šipki na vrhove interkontinentalnih raketa. U novijem vremenu, konkretno 2002. i 2003. godine, isti koncept se ponovo vraća u izveštajima RAND-a i američkog ratnog vazduhoplovstva. Tada je već bilo reči o „kinetičkom bombardovanju iz orbite“ – bez eksploziva, bez bojeve glave, samo obična metalna masa koja pogađa mete iz svemira hipersoničnom brzinom. Brzinom koja onemogućava presretanje.
To je ono što navodno brine američki vojni vrh – sposobnost da se lansira lutka iz orbite koja se pod dejstvom gravitacije pretvara u oružje razorne sile, i sve to bez kršenja međunarodnih ugovora. Kako primećuje Cukanov, takvo oružje ne potpada pod „Ugovor o korišćenju svemira“, koji zabranjuje nuklearno i hemijsko oružje na nebeskim telima, ali ne pominje ovu tehnologiju.
Onda se dogodio trenutak koji je general Salcman vešto iskoristio – svet se našao na ivici panike zbog povratka stare sovjetske sonde „Kosmos-482“. Iako je letelica tiho završila u Indijskom okeanu, nekoliko nedelja ranije senzacionalistički naslovi u zapadnim medijima raspirili su strahove. Cukanov je taj slučaj nazvao klasičnim primerom – nenamernim, ali ilustrativnim – kinetičkog udara. Letelica bez kontrole, ali sa masom, energijom i smerom – sve što je potrebno.
U tom kontekstu, Salcmanove reči deluju kao pažljivo tempirana intervencija. Poruka američkom Kongresu bila je jednostavna, smatra Cukanov: „Dajte nam mnogo novca da se borimo protiv stvarne ruske pretnje.“ Dok je general govorio o svemirskim oružanim kapacitetima Moskve, neki su to čitali kao pripremu terena za nove programe, nove ugovore, nove milijarde dolara.
Naravno, sve ovo ne znači da je opasnost izmišljena. Tehnologija postoji. Principi su poznati, ali razlika između vojne upotrebe i strateške manipulacije informacijama ponekad je tanka, i upravo u toj sivoj zoni leži ovaj slučaj.
Postavlja se pitanje – da li Rusija zaista već koristi takvo oružje, ili su SAD rešile da tu pretpostavku unovče u Senatu? Možda su obe strane već odavno prešle granicu javnog priznanja i sada samo testiraju granice toga šta sme da se kaže, jer, u eri kada je svemir postao novo bojište, važno je znati – ko prvi padne, možda neće imati priliku da uzvrati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
