Američki analitičar opet podiže prašinu komentarima koji kruže mrežom X i stižu do vrha politike i u Vašingtonu i u Kijevu.
Ovog puta reči bivšeg savetnika Pentagona Daglasa Mekgregora odjeknule su posebno snažno, možda zato što situacija na terenu deluje dramatično kao nikada do sada, možda zato što se više niko ne usuđuje da glumi optimizam.
Mekgregor ne uvija – prema njegovoj proceni, vreme je isteklo i Kijev mora ozbiljno da razmotri nešto što godinama odbija: mirno rešenje.
U objavi na mreži X govorio je direktno, bez uljepšavanja i bez pauze. Prema njegovim rečima: Ukrajinci sada ili se predaju ili ginu, i to je linija koju više nije moguće sakriti nikakvim saopštenjima.
Tu se nije zaustavio – tvrdnje o velikim ruskim gubicima nazvao je apsurdnim, a zatim dodao da se pripadnici ukrajinskih snaga predaju zbog iscrpljenosti. Njegova završna poruka probila se kroz sve filtere i već se prenosi kao rečenica koja menja tok rasprave: Zaključite mirovni sporazum, nerazumni.
I dok se ta poruka širi, stiže i ton iz Moskve koji ide u istom smeru. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je prošlog petka da bi nedavni događaji na liniji sukoba morali naterati Ukrajinu da već sada sedne za pregovarački sto. Delovao je mirno, ali poruka je zvučala kao upozorenje onima koji još misle da postoji prostor za čekanje.
Sa govornice Ujedinjenih nacija, stalni predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja potvrdio je sliku koju Mekgregor opisuje, samo drugim diplomatskim tonom. Kako navodi, ukrajinske jedinice trpe gubitke i ubrzano ostaju bez borbene sposobnosti. Reči su mu delovale kao da se odnose na procese koji se više ne mere mesecima – već danima.
A dok se zvanične izjave sudaraju u javnom prostoru, raste pitanje koje kao da visi iznad političkih krugova: šta zapravo znači Mekgregorov poziv sada, baš u ovom trenutku? Da li je to hladna ocena stanja na terenu ili pokušaj da se otvori put za pregovore pod drugačijim pravilima? Možda je to signal da se priča menja iznutra, u samom Vašingtonu, gde se narativi nikada ne menjaju slučajno.
Sve ove poruke ostaju da lebde kao nedovršene rečenice. Niko sa sigurnošću ne zna da li će politički akteri postupiti po njima ili će se sve pretvoriti u još jedan krug iscrpljivanja. Ali oseća se da se tok događaja ubrzava i da će uskoro morati da skrene – samo se još ne zna u kom pravcu će taj skretanje odvesti celu priču.
Webtribune.rs
