Akcije „Dojče banke“ pale su u petak nakon što je trošak osiguranja duga banke od rizika od neplaćanja (potez koji je trebalo da ojača poverenje klijenata) skočio na najviši nivo u poslednje od četiri godine, potpomognut bankarskim haosom u Sjedinjenim Državama i krahom 167 godina starog „Kredi Svisa“.
Dramatičan pad akcija jedne od najvećih i najvažnijih sistemskih banaka na svetu, izazvao je zabrinutost da bi nemački zajmodavac (koji je prošao kroz razna milijarde dolara vredna restruktuiranja i promene rukovodstva kako bi se stabilizovao), mogao da završi kao švajcarska banka.
Dodatnu nervozu unela su uveravanja nemačkog kancelara Olafa Šolca da nema razloga panici i da je „Dojče banka“ temeljno reorganizovala i modernizovala svoj poslovni model i „veoma je profitabilna banka“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Akcije „Dojče banke“ izgubile su više od petine svoje vrednosti ovog meseca i danas su pale čak 14,9 odsto, najniže u poslednjih pet meseci. Za samo nedelju dana najveća nemačka banka izgubila je tri milijarde dolara svoje tržišne vrednosti.
Uprkos tome, analitičarska firma „Otonomus“ (Autonomous) objavila je izveštaj koji su preneli svi vodeći finansijski mediji, u kom se navodi da „Dojče banka“ neće biti novi „Kredi Svis“.
[adsenseyu1]
„Ne brine nas održivost ‘Dojčea’ niti vrednosti imovine. Da budemo kristalno jasni – ‘Dojče’ NIJE sledeći ‘Kredi Svis'“, navodi se u izveštaju firme koja je podružnica „Alajans Berstina“, konglomerata za menadžment sredstvima koji je poprečno povezan sa „Dojče bankom“ i direktno zainteresovan da spreči širenje panike.
Uveravanja i Šolca i jedne jedine analitičarske kuće povezane sa nemačkim zajmodavcem teško da mogu da umire strahovanja investitora, naročito posle izveštaja da je „Dojče banka“ u 2022. godini prijavila prihod od pet milijardi evra, što je skok od 159 odsto u odnosu na godinu dana pre toga.
Ako je banka „robusnog kapitala i likvidnosti“ – kako su naveli iz „Otonomusa“ – koja je pre restruktuiranja 2019. godine imala portfolio derivata vredan neverovatnih 53,5 biliona dolara (poređenja radi, BDP Nemačke je 2021. godine iznosio 4,26 biliona dolara) „solidno profitabilna“, zašto je onda bilo potrebe za menadžerisanjem rizika i osiguravanjem od gubitaka?
Naročito jer je nemački zajmodavac, prema proceni „Džej Pi Morgana“ ulagao relativno sigurno u fiksne prihode, robu i valute.
[adsenseyu4]
Drugim rečima, uveravanja Šolca i „analitičara“ su u najboljem slučaju neubedljiva, a u najgorem podižu crvene zastavice.
A široko rasprostranjeni kolaps banaka sa obe strane okeana ubilo je nade među zvaničnicima da će spasavanje „Kredi Svisa“ stabilizovati sektor. Naročito nakon što su centralne banke, od Federalnih rezervi do Banke Engleske, ove nedelje još jednom podigle kamatne stope, zadržavajući fokus na inflaciji – koja je i dovela do čitavog haosa.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
