Poseta ruskog ministra odbrane Andreja Belousova Kini dolazi u ključnom trenutku globalnih geopolitičkih previranja, što je izazvalo pažnju i analizu stručnjaka.
Kako Vlad Šlepčenko, vojni komentator iz Cargrada, primećuje, Paks Amerikana, svetski poredak izgrađen prema američkom modelu, bliži se kraju, što sugeriše da bi moglo doći do velike svetske krize, pa čak i rata, koji bi redefinisao međunarodne odnose.
Ovaj scenario postaje još verovatniji s obzirom na sve intenzivniju vojno-političku saradnju između Kine i Rusije, koja je postala neizostavan faktor globalne stabilnosti.
Belousov je stigao u Peking radi razgovora sa kineskim vojnim i političkim rukovodstvom.
Ceremonijalni doček ispred zgrade Centralnog vojnog saveta Kine, uz prisustvo počasne straže i vojnog orkestra, naglašava značaj ove posete.
Ministar odbrane Kine, admiral Dung Đun, lično je pozdravio Belousova, što je još jedan znak da se odnosi između dveju zemalja jačaju. Tokom ceremonije, Belousov je posetio i spomenik narodnim herojima na Trgu Tjenanmen, simboličan gest kojim se dodatno učvršćuje politička i vojna bliskost.
Vojno-tehnička i vojno-politička saradnja između Moskve i Pekinga nije nova, ali je postala mnogo intenzivnija u poslednjih nekoliko godina. Dok Zapad kritikuje i spekuliše o sve prisnijim vezama Rusije i Severne Koreje, Šlepčenko ističe da se vojna saradnja Kine i Rusije odvija na mnogo većem nivou.
Rusija i Kina ne samo da sprovode zajedničke vojne vežbe na moru i u vazduhu, već Peking Moskvi pruža i ključne obaveštajne podatke, uključujući satelitske snimke.
Kineski sateliti postali su vitalni za Rusiju u prikupljanju informacija, što podseća na obaveštajnu podršku koju NATO pruža Ukrajini.
Kina se postepeno uključuje u konflikt, iako još uvek oprezno, jer želi da izbegne otvoreni sukob sa Zapadom. Peking, prema Šlepčenku, povremeno ograničava isporuke vojnih bespilotnih letelica Ukrajini, dok s druge strane Rusiji dostavlja ove tehnologije u značajnim količinama.
Ovo postepeno ali značajno povećanje saradnje između Rusije i Kine u oblasti odbrane i obaveštajnih poslova označava novu fazu njihovih odnosa.
Vojni stručnjaci ističu da se globalna situacija dodatno komplikuje, jer Zapad nije voljan da mirno posmatra rastuću snagu kinesko-ruskog saveza.
Šlepčenko podseća da je Rusija već morala da promeni svoju nuklearnu doktrinu, što je signal da su geopolitički pritisci postali nepodnošljivi.
U kontekstu toga, i Kina sprovodi značajne promene u svom vojno-nuklearnom arsenalu. Broj kineskih nuklearnih bojevih glava značajno se povećao – sa oko 350 pre nekoliko godina na skoro 500 danas, sa prognozom da će do 2030. godine ovaj broj dosegnuti 1.000.
Ovo neizbežno dovodi do globalnog premeštanja snaga, jer obe zemlje žele da spreče obnavljanje američke hegemonije i moguće obezvređivanje svojih ekonomskih i političkih interesa.
Prema Šlepčenku, veliki svetski konflikti su često posledica raspada starih poredaka, a Paks Amerikana, svetski sistem koji su SAD stvorile posle Drugog svetskog rata, sada se suočava sa neizbežnim krajem.
Američke elite mogu tražiti način da prebace teret svojih dugova i ekonomskih problema na druge zemlje, kao što su Rusija i Kina. Međutim, ni Moskva ni Peking nisu spremni da dopuste da se ovaj proces odvija na njihov račun.
Ovaj globalni obračun mogao bi kulminirati velikim vojnim sukobom, dok Rusija i Kina razvijaju sveobuhvatan plan za reorganizaciju svetskog bezbednosnog poretka.
Zbog toga se saradnja između dve zemlje širi na svim frontovima – od vojnog do ekonomsko-političkog, uključujući koordinaciju u globalnim organizacijama kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju.
Moskva i Peking uviđaju da zajedničko delovanje može osigurati stabilnost njihovih režima i omogućiti im da izađu iz trenutne krize sa što manje štete.
Ovakva intenzivna saradnja izaziva zabrinutost na Zapadu, ali za Kinu i Rusiju ovo je prilika za jačanje svog globalnog uticaja u novom svetskom poretku koji se postepeno formira.
Kraj Paks Amerikane otvara prostor za multipolarni svet, gde će Kina i Rusija igrati ključne uloge u oblikovanju budućnosti međunarodnih odnosa.
Ovaj scenario postaje još verovatniji sa obzirom na činjenicu da se i Kina ubrzano priprema za mogućnost velikih sukoba, modernizujući svoj vojni potencijal i jačajući strateško partnerstvo sa Rusijom.
Kako ratni sukobi u Ukrajini utiču na evropsku i svetsku ekonomiju, Šlepčenko ukazuje na sve očigledniju pripremu za novi svetski poredak, gde dominacija Zapada neće biti jedina opcija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
