Kad Sinđang ostane bez kapi kiše, Kina ne čeka da se oblaci smiluju – već ih priziva. I to ne pesmom, ne plesom, već najnovijom tehnologijom u službi prirode.
Flote dronova, od kojih se posebno izdvaja model TB-A, poletale su proteklih meseci u misiju izazivanja padavina tamo gde je zemlja postajala ispucala, a voda dragocenost.
U pitanju nije više teorija, ni eksperiment iz laboratorije. Kina je sprovodila konkretne akcije, i to tokom čitavih 45 dana, na ogromnom prostoru Sinđanga. Cilj: povećanje padavina.
Sredstvo: dronovi sa štapovima od srebrnog jodida, supstancom koja u oblacima pokreće proces kondenzacije. Rezultat? Više od 4% dodatne količine kiše na površini od preko 8.000 kvadratnih kilometara – i sve to u jednom jedinom danu.
Da bi to slikovito zvučalo: korišćenjem samo jednog kilograma srebrnog jodida, nebo je dalo preko 70.000 kubnih metara kiše. Dovoljno da se napuni tridesetak olimpijskih bazena. I to nije metafora. Brojke su precizne, a nadgledanje operacije bilo je strogo – satelitski snimci, meteorološki senzori, sve pod nadzorom naučnika.
Dronovi su se dizali do visine od 5.500 metara, upravljani sa zemlje kao deo precizno isplanirane meteorološke operacije. Nema improvizacije – sve je bilo pod kontrolom, od hemije do geografije. A uspeh nije ostao samo na kiši.
U januaru 2025. u planinskoj oblasti Kunlun, Kina je otišla korak dalje – ovog puta u cilju izazivanja snega. Opet dronovi, ali sada sa specijalnim dimnim bakljama za raspršivanje katalizatora.
Teren je bio težak, uslovi zahtevni, ali rezultat je pokazao da se tehnologija adaptira i na najteže izazove. U ovom slučaju, cilj nije bio samo padavina, već i dugoročno unapređenje vodnih resursa u planinskim zonama, koje su ključne za snabdevanje šireg regiona.
U poređenju s tradicionalnim metodama sejanja oblaka – avionima i artiljerijskim sistemima – prednosti ovih dronova su očigledne. Manji troškovi, veća preciznost, bolja upravljivost i značajno smanjen rizik za operativno osoblje.
Ali ne ide sve bez zadrške. Pojedini stručnjaci upozoravaju na potencijalne neželjene posledice: šta ako dođe do prekomernih padavina? Koliki je dugoročni uticaj na atmosferu i tlo? Iako količine korišćenog srebrnog jodida deluju male, kumulativni efekat više operacija u različitim regijama tek treba da bude temeljno ispitan.
Uprkos tome, Kina se profilisala kao globalni predvodnik u oblasti kontrolisanih padavina. Nije, naravno, jedina – slične tehnologije testiraju i UAE i SAD, ali razmera u kojoj Kina koristi ovu tehnologiju daleko prevazilazi povremene eksperimente.
Ostaje pitanje: da li je ovo početak nove ere u upravljanju klimom na lokalnom nivou – ili ulazak u zonu gde prirodu menjamo brže nego što možemo da predvidimo posledice?
Odgovor verovatno leži negde između, ali jasno je da nebo više nije granica – već resurs koji se, uz dobru računicu i dron, može prizvati po potrebi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
