OVO NIKO NE SME DA VAM KAŽE: Zašto su ustvari Pakistan i Indija počeli rat koji može biti i NUKLEARNI?

Sa ubrzanim događajima u Kašmiru, dužnost je postaviti najadekvatnija pitanja u geopolitici.

Zašto tamo?

I, zašto sada?

Zašto Kašmir?

Indija i Pakistan preduzimaju ozbiljne korake kako bi izašli iz spoljne kontrole SAD-a. Indija je otvoreno prkosila SAD-u oko kupovine ruskih S-400 raketnih odbrambenih sistema, održavajući svoju trgovinu naftom sa Iranom i razvijajući važnu iransku luku u Šabaharu kako bi pomogli da se kompletira gotovo privatni transportni koridor severnog juga.

[adsenseyu1]

Pakistan, pod novim premijerom Imranom Kanom, pokušava da obračuna račune sa Kinom preko ogromnih investicija za njihovu Inicijativu za pojas i put (BRI) poznatu kao Kineski ekonomski koridor u Pakistanu (CPEC). Ona je takođe bila na čelu višestrukih krugova razgovora podstaknutih od strane Rusa i Iranaca kako bi napravili neku vrstu mira u Avganistanu analizira Tom Luongo za strategic-culture

Trampova administracija je prekinula američku pomoć Pakistanu jer nije bila dovoljno korisna u borbi protiv terorizma. Ovo je otvorilo rat reči između Trampa i Kana koji je podsetio Trampa da je malo novca koji je SAD poslao Pakistanu ništa u poređenju sa gubicima, kako ekonomskim tako i ličnim.

Ako je ikada postojala mogućnost da se između Indije i Pakistana uspostavi mir, to bi bilo u kontekstu povezivanja dveju zemalja kroz kineske regionalne planove, kao i rešavanje teškog problema nastavka američke i NATO okupacije Avganistana.

Sve što se može uraditi da bi se rasplamsale tenzije između ova dva protivnika onda služi ciljevima SAD-a da seju haos i podele, kako bi se stvari odvijale glatko. Kan je izabran da u stvari isprazni pakistansku močvaru. Njegov, kao i Trampov zadatak, je težak.

I u ovom trenutku izgleda kao da je još uvek spreman da ga pokrene, za razliku od Trampa koji  jednostavno otkriva da je bleda senka Baraka Obame, iako sa izrazito narandžastom nijansom.

Ali opet, zašto baš sada?

Zato što je Tramp rastrojen svojom najnovijom ljubavnom vezom sa sobom – uzimajući zasluge za korejski mirovni proces koji će se nastaviti sa ili bez njega u ovom trenutku. Sve što može da uradi je da ga uspori, a to je upravo ono što je njegov državni sekretar radio od prošlogodišnjeg sastanka u Singapuru.

I to ostavlja ljude poput Džona Boltona i ostalih  najgorih ljudi iz Vašingtona da idu na posao podrivajući čitav svetski region.

Teroristički napad prošlog vikenda bio je planirana provokacija kako bi se proizveo ishod koji imamo danas. Džejš-el-Muhamed ima previše direktnih i indirektnih veza sa Bušovim programima i Saudijskom Arabijom da bi se ignorisao.

Ovaj napad se dešava samo nekoliko dana nakon što je saudijski princ Mohamed bin Salman požureo da spasi sve manje devizne rezerve Pakistana obećavajući 10 milijardi dolara za izgradnju rafinerije saudijske nafte u (sada kineskoj) luci Gvadar.

Ne postoje slučajnosti u geopolitici. Tajming je sve.

To me podseća na rasplamsavanje Nagorno-Karabaha između Armenije i Azerbejdžana 2016. godine. Tada se državni sekretar Džon Keri sastao sa azerijskim liderom Ilamom Alijevim u sredu, a do nedelje je srušen skoro dvadesetogodišnji mir.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton očajnički želi da spreči Trampa da povuče polovinu vojnika iz Avganistana. Nakon katastrofalne konferencije „Pokrenimo rat protiv Irana“ u Varšavi pre dve sedmice, Bolton, državni sekretar Majk Pompeo i izraelski premijer Bendžamin Netanjahu su bili uznemireni zbog toga što nisu dobili podršku van onih koji su se već posvetili takvom planu.

Evropa je odlučno rekla  ne, osim spremnog satrapa iz Poljske, koji se još uvek nada da će ih tata Tramp spasiti od zlog starog gasovoda Severni tok 2.

Kao što je nedavno istakao Alistar Kruk, Bolton vrši pritisak na Pakistan da uspostavi mirovni sporazum s talibanima, koji nekako dopušta da SAD zadrže prisustvo svih svojih trupa tamo.

[adsenseyu4]

Vašington sada prihvata Pakistan (Saudijska Arabija i UAE pišu čekove). A Vašington gleda na Pakistan, ali ne toliko na to da zadrži i poremeti talibane, već da ga privoli  putem ‘mirovnog sporazuma’ da prihvati da bude još jedno “ čvorište “ američke vojske, kako bi odgovaralo američkom obnovljenom vojnom ‘čvorištu’ u Erbilu ( kurdskom delu Iraka, koji se graniči s kurdskim provincijama Irana). Kao bivši indijski ambasador, MK Badrakumar objašnjava:

„Ono što Saudijci i Emirati očekuju kao nastavak u bliskoj budućnosti je izvesno“ ponovno podizanje „tradicionalne avganistansko-islamističke ideologije Talibana i njegov suštinski nacionalistički“ avganistanski „pogled sa značajnom dozom indoktrinacije vehabija … [kako bi] omogućili [da] integrišu talibane u globalnu džihadsku mrežu i suživot s ekstremističkim organizacijama kao što su varijante Islamske države ili Al Kaide … tako da se geopolitički projekti mogu preduzeti u regijama kao što su Centralna Azija i Kavkaz ili Iran sa avganistanske zemlje, pod kompromisnim talibanskim rukovodstvom ”.

Bolton je takođe bio u stanju da nagovori Trampa da pristane da povuče većinu trupa iz Sirije, ostavi dovoljno da pozove vazdušne napade kako bi zaštitio ono što je ostalo od ISIS-a i ostatak preselio u Irak.

Tramp kaže da je ispunio obećanje iz predizborne kampanje, a svi planovi za rat sa Iranom ostaju na rasporedu.

Dakle, ako sam u pravu (a nema garancije da jesam), koji cilj pokreće borbu između Indije i Pakistana?

Mnogi, nažalost.

1. Prodaje regionalni haos o potrebi da se nastavi rat protiv terorizma.
2. ISIS je nestao, ali još uvek moramo da se borimo protiv Irana.
3. Ona kažnjava Indiju što se usuđuje da se povuče iz rezervata.
4. Podseća Kan da je njegova snaga na ivici.
5. To je upozorenje Kini da će SAD rizikovati sve kako ne bi izgubile Hartland.

Dodajte tu blizinu Tramp-Kim sastanka, kao i svađalače trgovinske razgovore sa Kinom i imate gomilu srodnih vesti, sve u isto vreme kako biste došli do poente.

Bolton, Britanci, Francuska i Netanjahu bili su spremni da rizikuju Treći svetski rat u Siriji kako bi stvorili lažni događaj u kom je Rusija napala metu NATO-a – rušenje aviona IL-20 ELINT prošlog septembra.

Zar ne mislite da ovi zaluđenici ne bi rizikovali nuklearni sukob između Pakistana i Indije da bi razorile (bukvalno) kineske planove da osvoje najveću nagradu u geopolitici?

Ako ne mislite , niste obraćali pažnju.

I Imran Kan i indijski premijer Narendra Modi se moraju ponašati razumno. Modi ima izbore koji dolaze kasnije ove godine. Siguran sam da je računica bila da će iskoristiti  priliku da iznudi glasove birača puštajući nekoliko bombi u Pakistanu. Za Kana, ovo je prvi pravi test njegovog rukovodstva i on mora da se odupre pozivu sirena saudijskog novca da balansira sve strane jednačine smirivajući ovu situaciju što je brže moguće.

Jedno je sigurno, nismo videli poslednje od ovoga.

Webtribune.rs