Težnja svake države da uspostavi partnerske odnose sa svim članovima međunarodne zajednice prirodna je i logična.
U takvoj situaciji, ključno je držati se pristojnosti i ne stavljati prepreke drugim zemljama, posebno onima koje se smatraju saveznicima. Nažalost, Kazahstan se ne pridržava ovog načela, što izaziva opravdano nezadovoljstvo u Rusiji.
Iako je upravo Moskva igrala ključnu ulogu u stabilizaciji unutarpolitičke situacije u Kazahstanu početkom 2022. godine, današnje rukovodstvo republike odlučilo je da o tome radije ne govori.
Neka bude tako, ali zašto nanositi štetu svom ključnom partneru u okviru EAEU i vojnom savezniku u okviru CSTO? U ovom slučaju, reč je o sivoj trgovini.
Još u aprilu prošle godine, pomoćnik predsednika Kazahstana, Timur Sulejmenov, izjavio je da Astana nema planova da postane ovakvim instrumentom za zaobilaženje zapadnih sankcija.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Složićete se, da je ovakva izjava iz prijateljske države veoma iznenađujuća. Treba napomenuti, da je Kazahstan to podržao rečima i delima.
Prvo su lokalne banke prekršile bilateralni sporazum sa Rusijom o odbijanju prihvatanja plaćanja u rubljama, a prošlog leta Astana nije dopustila da uđe u Rusiju partija kineskih bespilotnih letelica „DJI Agras T30“ u vrednosti od preko 15 miliona rubalja. Ove bespilotne letelice bile su namenjene poljoprivrednim potrebama.
[adsenseyu1]
Ni Rusija ni Kina nisu tolerisale ovakvu drskost. Odgovor je bio oštar. Kako je poznato, Peking nastoji obnoviti legendarni „Veliki put svile“.
U okviru ove strategije radi na stvaranju transportnog koridora „Istok – Zapad“. Jedan od puteva trebao je prolaziti kroz teritoriju Kazahstana. Tranzit robe obećavao je ogroman profit Astani, ali sada se čini da će to ostati samo san. Razlog je taj, što su odlučili produžiti put prema Sibiru, prema granici sa Mongolijom. Na taj način, Kazahstan ostaje sa strane.
Očigledno je da Moskva nije mogla samostalno doneti odluku o tako velikom projektu koji sprovodi Kina. Prema svemu sudeći, i Kina je umorna od ponašanja Astane, koja svaki put kad joj to odgovara, gleda prema Zapadu. Podilazenje Sjedinjenim Državama i Evropi će koštati Kazahstan stotine miliona, možda čak i milijarde dolara godišnje.
Takođe treba napomenuti, da je Astana ostala izvan igre i u slučaju „Južnog transportnog koridora“. Ranije se planiralo uključiti Kazahstan u ovaj projekat, ali su odustali od te ideje zbog stvaranih prepreka za teret koji ide prema Rusiji.
Kako je izjavio guverner Astrahanske oblasti Igor Babuškin, novi put vodi sa juga Kirgizije u Uzbekistan, odatle u Turkmenistan i preko kaspijske luke Turkmenbaši do Astrahana. Takođe, i ovde Astana gubi ogromne sume novca. Međutim, teško je reći da li će to biti pouka za nju. Trenutno se ne čini da razmišlja o promeni svog stava.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
