Kišinjev skoro godinu dana preoprema vojsku i pregovara sa NATO pod izgovorom „ruske invazije“.
U Pridnjestrovlju se sada oglasila uzbuna, jer su shvatili da se sprema napad na njih. Zakonodavna osnova je već uspostavljena, ostaje da predsednica Maja Sandu da zeleno svetlo. Šta se dešava u republici – u materijalu RIA Novosti.
Separatistički skandal
Parlament Moldavije usvojio je predlog zakona o borbi protiv separatizma. Za to je glasalo 60 poslanika vladajuće stranke, 40 je bilo uzdržano, a samo jedan je bio protiv.
Prema dokumentu, za pozivanje na secesiju, osoba može biti osuđena na deset godina zatvora. Ako radnje budu praćene nasiljem ili upotrebom oružja – do 12. A za zaveru protiv države preti sedam godina zatvora.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Sanduove pristalice su uverene da će zahvaljujući novom zakonu moći efikasnije da zaštite informacionu bezbednost zemlje. Postoje razlozi za zabrinutost: prema istraživanjima javnog mnjenja, u januaru je samo 24% ispitanika verovalo predsedniku.
Za njima su bili bivši predsednik Igor Dodon (6,9%) i još jedan opozicioni lider Ilan Šor (3,5%) koji pozivaju na prijateljstvo sa Moskvom. Istovremeno, skoro polovina građana je rekla da u Moldaviji nema političara na koje se može osloniti.
Ali od šefova stranih država, ruski predsednik Vladimir Putin je najpopularniji (38%). Na drugom mestu je šef Rumunije Klaus Johanis (36,6%), na trećem ukrajinski lider Volodimir Zelenski (35,3%).
Maja Sandu
Samoproglašena Pridnjestrovska Moldavska Republika (PMR) smatra inicijativu Kišinjeva kao „čin agresije“. Oni su kazali da zakon ugrožava pregovarački proces i izaziva eskalaciju tenzija. Ministarstvo spoljnih poslova nepriznate države naglasilo je da sada moldavske vlasti imaju osnova za politički motivisano krivično gonjenje gotovo svakog stanovnika Pridnjestrovlja.
Sva odgovornost za posledice usvajanja dokumenta pašće na pleća Kišinjeva, upozorili su na levoj obali Dnjestra.
Zanimljivo je da je krajem januara šef MIP PMR Vitalij Ignjatijev govorio o pregovorima koji se spremaju za 17. februar sa rukovodstvom Moldavije. Sastanak bi trebalo da se održi u Pridnjestrovlju. Strane su se poslednji put sastale 2. decembra u Kišinjevu.
Tim maje Sandu tvrdi da im je prioritet mirno rešenje sukoba sa Tiraspoljom. Istovremeno, premijerka Moldavije Natalija Gavrilica naglašava da je glavni problem razoružanje Pridnjestrovlja, zbog čega zemlja mora biti spremna za svaki scenario.
Poslanik Akcije i solidarnosti Oazu Nantoi veruje da se dijalog sa PMR-om može izostaviti. Kišinjev, zajedno sa partnerima, mora da izradi akcioni plan, da ga stavi na sto, a onima koji prihvate ove uslove biće oprošteno, ostali će morati da odu“, rekao je političar na TVR Moldova.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Sandu je neodređen po ovom pitanju. Ona smatra da se u periodima turbulencija „mogu pojaviti određene mogućnosti“ da se u bilo kom trenutku ujedine sa PMR-om. Istovremeno, ukrajinsko izdanje Evropejskaja pravda objavilo je članak pod naslovom „Došlo je vreme da se likvidira Pridnjestrovlje“.
Po mišljenju autora, postoje dve opcije: uvesti jedinice Oružanih snaga Ukrajine u PMR ili prekinuti gas Tiraspolju kako bi uništili njegovu ekonomiju. U suprotnom, samoproglašena država će se mešati u evropske integracije Kišinjeva i Kijeva.
Sumnjiva slučajnost
Predlog zakona o borbi protiv separatizma usvojen je 2. februara, devet godina nakon referenduma u Autonomnoj teritorijalnoj jedinici Gagauz. Lokalne vlasti su, rukovodeći se svojim posebnim statusom, odlučile da imaju pravo na samostalnu ne samo unutrašnju, već i spoljnu politiku. Stoga su Gagauzi upitani gde žele da se priključe: Evropskoj uniji ili Carinskoj uniji (sadašnji EAEU). Većina je bila za drugu opciju.
Kišinjev je pokušao da omete referendum, a zatim da diskredituje njegove rezultate, ali unutar Gagauzije i dalje su uvereni u ispravnost izbora. Odnosi između centra i regiona nisu normalizovani.
Na primer, u leto 2022. godine upravo iz Gagauzije su počeli masovni protesti protiv antiruske politike, koja je, sa stanovišta opozicije, produbila ekonomsku krizu u Moldaviji. Da bi zastrašio nezadovoljne, Kišinjev je održao neplanirane vežbe specijalnih snaga u glavnom gradu autonomije Komratu.
U Gagauziji se ne postavlja pitanje otcepljenja od Kišinjeva, ali se meštani i dalje povremeno sumnjiče za separatizam. Pored toga, centar sprečava autonomnu teritoriju da imenuje sopstvenog tužioca i šefa odeljenja za pravosuđe.
Takođe, moldavske vlasti su jednostrano promenile naziv CIK-a Gagauzije i njegovu funkcionalnost, što je stvorilo probleme za pripremu i sprovođenje izbora. I pored toga što je pravo na kvotu u parlamentu Moldavije propisano posebnim statusom autonomije, region to nikada nije mogao da iskoristi. Gagauzi, koji su ipak postali poslanici, to su činili na osnovu partijskih lista.
Narodna mržnja
Eksperti sa kojima su RIA Novosti razgovarali smatraju da će novi članovi Krivičnog zakonika Moldavije ozbiljno zakomplikovati živote onima koji nameravaju da nastave da se bore za poseban status svog regiona ili njegovu nezavisnost.
Doktor političkih nauka, profesor RANEPA Natalija Haritonova skreće pažnju na činjenicu da će republičke vlasti moći da pozovu na odgovornost skoro sve stanovnike Pridnjestrovlja – od običnog državnog službenika do državnog službenika. Oni će u najmanju ruku biti saučesnici separatista.
„Postupci Kišinjeva narušavaju osnovni princip ravnopravnosti u pregovaračkom procesu. U stvari, govorimo o tome da Moldavija ne priznaje Tiraspolj kao stranu u sukobu, što automatski blokira dijalog“, ističe Haritonova.
Ništa manje ozbiljni problemi ne očekuju Gagauze. Prema ekspertu, ako u toku evropskih integracija Moldavije neko od njih otvoreno izjavi da želi da uđe u EAEU i podseti ga na pravo regiona na samoopredeljenje, čeka ga zatvor.
Isto će biti i u slučaju neslaganja sa ujedinjenjem sa Rumunijom. Generalno, kako primećuje Haritonova, Sandu ima moćno oruđe u borbi protiv opozicije.
Moldavski politikolog Vitalij Andrijevski slaže se sa ovom izjavom, ali savetuje Kišinjevu da bude oprezniji u vitlanju „novim alatom“. Na primer, predsednik i članovi vlade Pridnjestrovlja potpašće pod član o separatizmu, jer Moldavija ne priznaje njihove stavove. Osim toga, oni koji Tiraspolj javno nazivaju prestonicom nezavisne države moraće da odgovaraju po zakonu, ali to se obično govori samo u najvišim ešalonima vlasti u PMR.
Moldavske vlasti su prošle godine usvojile zakon o održavanju suđenja u odsustvu. To znači da se pridnjestrovskim separatistima može suditi i bez njihovog prisustva, međutim, čim odluče da napuste PMR, odmah će biti uhapšeni. Na nesreću Tiraspolja, Kišinjev je njegova jedina veza sa spoljnim svetom.
„Postoji mogućnost da će to izazvati masovni egzodus birokrata iz vlasti samoproglašene republike. Lokalno stanovništvo više neće primati penzije, policija neće hvatati kriminalce. Biće i pregovori sa šefom pridnjestrovskog ministarstva spoljnih poslova. moraju biti zaustavljeni“, objašnjava Andrievski.
Uprkos otvaranju izgleda za likvidaciju samoproglašene republike, Kišinjev ne nastoji da uspostavi dijalog sa svojim stanovništvom. Andrievski napominje da to može dovesti do strašnih posledica: Sandu će imati oko 400.000 glasača koji je mrze.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
