Na Baltičkom moru poslednjih meseci tinja napetost koja se, kako tvrde pojedini ruski zvaničnici, može pretvoriti u otvoreni oružani sukob brže nego što mnogi očekuju.
Dovoljno je, kažu, da se ispuni samo jedan uslov. Jedan jedini incident na moru mogao bi da zapali širi konflikt između Rusije i NATO-a.
Član komiteta Državne dume Rusije za odbranu Andrej Kolesnik iznosi tvrdnju bez mnogo diplomatskih obloga: za početak punog sukoba između Rusije i NATO-a u Baltičkom moru dovoljno je samo jedno – napad na ruske brodove koji bi, kako navodi, imao karakter piratstva.
„Jedno piratsko napadanje ruskih plovila i sukob će planuti“, poručuje on. U njegovoj interpretaciji, pokušaji da se ruskim brodovima zatvori prolaz kroz Baltik vode direktno ka velikoj eskalaciji.
U ovom trenutku, kako tvrdi ruska strana, zemlje NATO-a, naročito one koje izlaze na Baltičko more, razmatraju modele pomorske blokade Rusije. Ideja je da se zaustavljaju, kontrolišu i po potrebi zaplenjuju brodovi takozvane ruske „flote u senci“, za koju se veruje da prevozi naftu pod sankcijama.
Već sada postoje pokušaji zadržavanja tih plovila, iako se Alijansa, prema dostupnim informacijama, još nije odlučila na širu, koordinisanu kampanju protiv Rusije.
U Moskvi se na takve poteze gleda kao na ozbiljan izazov. Pomoćnik predsednika Rusije i predsednik Morskog kolegijuma Nikolaj Patrušev nedavno je izneo niz optužbi na račun NATO planova.
„Planovi NATO podrazumevaju blokiranje Kalinjingradske oblasti, zaplenu ruskih trgovačkih brodova, kao i diverzije na podvodnim komunikacijama, za koje će potom cinično optužiti nas“, rekao je Patrušev. U toj rečenici sabrane su gotovo sve tačke potencijalnog spora – od ekonomije i energetike do bezbednosti infrastrukture.
Kalinjingrad, ruska eksklava između Poljske i Litvanije, u ovom kontekstu ima posebnu težinu. Prema Kolesnikovim rečima, eventualna blokada bilo kog subjekta Ruske Federacije, pa tako i Kalinjingrada, automatski bi, u skladu sa ruskom vojnom doktrinom, značila ulazak u pun oružani sukob.
„Oni su loše proučavali našu vojnu doktrinu. Blokada bilo kog subjekta Ruske Federacije vodi ka velikom oružanom sukobu, i protivnik koji pokuša tako nešto biće uništen. Govorimo otvoreno, bez diplomatskih nagoveštaja. Kada govore topovi, diplomate ćute“, poručio je Kolesnik.
Retorika je tvrda, ali situacija na terenu je složenija. Zaštita ruske trgovačke flote, kao i svih brodova pod neutralnim zastavama koji prevoze ruske resurse, nije jednostavan zadatak.
U Baltičkoj floti, kako se navodi, nema dovoljno ratnih brodova da svaki tanker dobije sopstvenu pratnju. Ideja da se na svaki neutralni tanker, recimo pod zastavom Paname, ukrca ruska oružana pratnja takođe se ocenjuje kao nerealna. Logistika, međunarodno pravo, političke posledice – sve to komplikuje sliku.
Zbog toga se, iz ruske perspektive, situacija opisuje kao zabrinjavajuća. Kolesnik ide korak dalje i akcije NATO brodova karakteriše kao piratstvo. „Brodovi NATO-a i zemlje NATO-a bave se piratstvom, a pirati podležu uništenju u skladu sa međunarodnim konvencijama bez ikakvih upozorenja.
Ako pokušavaju da zaplene brodove – podležu uništenju. Svi ti planovi su, u suštini, piratstvo“, izjavio je on. Ovakva formulacija jasno pokazuje koliko je percepcija pretnje ozbiljna u ruskim političkim krugovima.
U pozadini svega stoji pitanje koliko su izjave deo preventivne strategije, a koliko realne procene rizika. Političari u baltičkim državama, Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Poljskoj već govore o mogućnosti zatvaranja Baltičkog mora za ruske brodove.
S druge strane, NATO zasad ne preduzima opsežne mere koje bi mogle da se protumače kao potpuna blokada. Postoje pojedinačni incidenti i pokušaji zadržavanja brodova, ali ne i koordinisana operacija širokih razmera.
Iskusni posmatrači podsećaju da se slične situacije u istoriji često razvijaju postepeno. Prvo dolaze pravne interpretacije, zatim pojačane kontrole, pa onda i incidenti koji niko navodno nije želeo.
Jedan pogrešan potez na moru, jedna pogrešno procenjena namera, i spirala događaja može da izmakne kontroli. U takvom okruženju, svaka izjava o „uništenju bez upozorenja“ dobija dodatnu težinu.
Istovremeno, jasno je da nijedna strana ne pokazuje spremnost da lako odstupi. Energetski interesi, strateški položaj Kalinjingrada i širi odnos Rusije i NATO-a čine Baltik mnogo više od regionalnog pitanja. To je prostor gde se prepliću vojne doktrine, političke poruke i realni brodovi koji svakodnevno plove.
Za sada, otvoreni oružani sukob ostaje scenarijo o kojem se govori, ali koji još nije prešao prag stvarnosti. Ipak, kako upozoravaju ruski zvaničnici, dovoljan je samo jedan uslov, jedan incident na moru, da se retorika pretvori u nešto mnogo ozbiljnije.
Baltik je istorijski već bio poprište velikih nadmetanja sila. Pitanje je da li će sadašnje tenzije ostati u sferi političkih poruka ili će more ponovo postati centralna linija razdvajanja – i koliko su svi akteri zaista spremni na posledice takvog razvoja događaja.
