Muškarci i žene koji su umrli nakon ozbiljnih neseća pre nego što su nekim čudom spašeni, dali su jezivo sumorne izjave o životu posle smrti.
Daleko od prelaska u raj ili sedenja sa desne strane Boga, oni nisu prijavili ništa drugo osim očaja, užasa, ljutnje i beskonačne usamljenosti.
Izveštaji o životu posle smrti nisu neuobičajeni ni od pacijenata koji su prestali da dišu na operativnom stolu, niti od onih koji su se izvukli nakon ozbiljnih nesreća na putu – pre nego što su ih lekari vratili sa ivice smrti.
[adsenseyu1]
Međutim, malo izveštaja o životu posle smrti može biti tako zastrašujuće.
Korisnik „Reddit-a“ pod imenom „r00tdude“ je dao svoj iskaz o tome kako je biti mrtav, dva puta, i kaže da će svako ko očekuje nebeski raj biti zastrašujuće razočaran.
Njegova “prva“ smrt je bila posledica nesreće na motoru ge je umro na dva minuta, jer se njegovo “telo ugasilo od bolova i fizičkih oštećenja. Bez pulsa, bez disanja i bez svesti“, napisao je on.
Njegova druga smrt je, kako kaže, bila zbog toga što je bio “u agoniji bolova nakon operacije, pa je primio mnogo lekova protiv bolova. Bol, zajedno sa ogromnom količinom lekova protiv bolova, izazvali su da moj puls opadne na oko 10bpm i moj respiratorni sistem se ugasio“.
O tome kako je biti mrtav, on je napisao: “To je bila samo crna praznina. Bez misli, bez svesti, ništa“.
“Oba puta jednostavno “nisam bio tu“. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao kada odremate. Kratka dremka bez snova, probudite se i osećete se kao da ste spavali dugo, a u stvarnosti je prošlo tek 15-ak minuta.“
Međutim, pitali su ga da li je sve bilo “crno“, ili je doživeo gubitak pamćenja.
Ali on je odgovorio sa sigurnošću: “To definitivno nije bila samo praznina. Baš kao dremka bez snova, nije kao da se samo probudite i osećate kao da je vreme projurilo“.
“Dakle da i ne. Doživeo sam nešto, a to nešto je bilo ništa.“
Osoba koja koristi ime „Emmanuel“ je dala još mračniju izjavu na „Q&A sajtu Quora“, tvrdeći: “Nije bilo bola, samo tama, ekstremna ranjivost, ekstremna krhkost i ništa više. Nije bilo čak ni revoltirajuće ili strašno“.
“Samo beskonačna tuga i ništavilo. Nakon nekog vremena na intenzivnoj nezi, moj život mi se vratio.“
Čini se da je jeziva praznina ponavljajuća tema kod mnogih koji su privremeno preminuli, i čini se da nema stvarnog života posla smrti.
Korisnik „Terrance“ je takođe napisao na „Quora-i“: “Imao sam iskustvo. Nema jakog svetla. Isus se nije pojavio iz magle“.
“To je samo prihvatanje realnosti, definitivan kraj, kao završavanje knjige. Samo sam osetio da život izmiče, da postajem stvarno umoran, i sve na šta sam mogao misliti su bile stvari koje nisam ispunio.“
[adsenseyu1]
Međutim, za neke su postojali nebeski prikazi – možda su oni bili dobri, ili im je nedostatak kiseonika u mozgu izazivao halucinacije.
Dea je rekla: “Moja prva misao nakon što sam videla predivnu belu svetlost na vrhu planine ispred mene bila je – O moj Bože, ja sam mrtva“.
“Bilo je mnogo drugih ljudi koji su hodali tom planinom ka svetlosti. Ali ja sam bila besna. Sve o čemu sam mogla misliti bilo je to kako sam u hitnoj službi bila toliko mnogo puta i otkačili su me, a sada sam mrtva.“
“Nažalost, nisam pogledala dole u svoje telo, ali su drugi mrtvi ljudi izgledali kao obični ljudi. Po prvi put za mnogo godina nisam osećala nikakav bol. Samo sam bila ljuta.“
Ona je dodala: “Posle nekoliko minuta (kliničke smrti), moja rođaka se pojavila ispred mene i rekao mi – Din, vrati se“.
“Niko me nije zvao Din još od kada sam bila dete.“
“Kada sam se okrenula da vidim šta je mislila pod tim da se “vratim“, bila sam u bolničkom krevetu.“
Webtribune.rs
