Baterija u Oksfordskom električnom zvonu jedan je od najstarijih aktivnih eksperimenata.
Zvono se nalazi u laboratoriji Klarendon na Oksfordskom univerzitetu, a zvoni neprestano već 178 godina. Ipak, voltaža je toliko niska, da ljudsko uho ne može da registruje ovaj zvuk.
Napaja ga jedna jedina baterija, postavljena 1840. godine.
[adsenseyu1]
Istraživači ne znaju od čega je tačko napravljena, a zvono ne otvaraju iz straha da bi mogli da upropaste eksperiment koji bi trebalo da utvrdi koliko dugo baterija može da traje. Umesto toga, moguće je samo videti kako klatno oscilira s jedne na drugu stranu.
Sat je do sada odzvonio oko 10 milijardi puta, navodi univerzitet.
Baterija pripada vrsti „suvi stub“, koju je izumeo Đuzepe Zamboni početkom 19. veka. Ovakve vrste baterija sastojale su se od diskova srebra, cinka, sumpora i drugih vrsta materija koje proizvode slabu električnu struju.
„Nismo sigurni od čega je napravljena, ali je jasno da se spoljašnji sloj sastoji od sumpora“, izjavio je Ej Džej Kroft, bivši istraživač laboratorije Klarenton, koji je 1984. godine opisao zvono u Evropskom magazinu fizike.
„Zambonijeve baterije sastojale su se od oko 2.000 parova diskova tanke folije, zalepljenih za papir impregniran cink-sulfatom, i prekriven na drugoj strani mangan-dioksidom“, dodao je.
Baterija je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao „najizdržljivija na svetu“.
Ranija istraživanja pokazala su da bi najranije mogla da potiče čak iz 1925. godine.
Zanimljivo je da zvono prvobitno nije bilo namenjeno eksperimentu. Proizvela ga je kompanija „Votkin end Hil“, a kupio ga je jedan istraživač, koji ga je ostavio da zvoni.
Niko ne zna kada će stati.
(B92)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
