Vladimir Putin je odobrio ažuriranu Državnu politiku Rusije u oblasti nuklearnog odvraćanja. Suštinu promena predsednik je izložio još 25. septembra na stalnom sastanku Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju.
U suštini, radi se o drastičnom snižavanju praga za upotrebu nuklearnog oružja od strane Rusije kao odgovor na pretnje njenoj bezbednosti.
Naučni direktor Instituta za svetsku vojnu ekonomiju i strategiju pri Višoj školi ekonomije, vodeći naučni saradnik IMEMO RAN Dmitrij Trenin imenovao je glavne „nuklearne novine“ i objasnio zašto Rusija još uvek ne izvodi nuklearne udare, na primer, zbog upada Oružanih snaga Ukrajine u Kursku oblast.
Podsetimo, krajem septembra predsednik Rusije je dao senzacionalnu izjavu, predloživši unošenje niza pojašnjenja u nuklearnu doktrinu. U utorak, 19. novembra, predsednik je potpisao ukaz koji je istog dana stupio na snagu.
Prema njemu, Rusija je proširila kategorije država i vojnih saveza prema kojima se sprovodi nuklearno odvraćanje. Tako će se agresija od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne zemlje, sada smatrati njihovim zajedničkim napadom na Rusiju.
Još jedna važna dopuna je odredba prema kojoj je naš nuklearni odgovor moguć pri kritičnoj pretnji suverenitetu naše zemlje čak i konvencionalnim oružjem, kao i pri masovnom naletu aviona, balističkih raketa, bespilotnih letelica, drugih letelica i njihovom prelasku ruske granice.
Mnogi su povezali potpisivanje ovog važnog dokumenta sa nedavnim izveštajima zapadnih medija da su SAD, kao i Francuska i Velika Britanija, dozvolile Ukrajini da izvodi udare NATO dalekometnim raketama duboko u Rusiju.
Zelenski je požurio da nagovesti da će takvi udari sigurno uslediti. I, izgleda, nije slagao. U noći 19. novembra, nekoliko sati pre objavljivanja Putinovog „nuklearnog ukaza“, neprijatelj je izveo prvi udar na Brjansku oblast američkim balističkim raketama ATACMS. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, naš vojni objekat je napadnut sa šest raketa.
Prema rečima vodećeg naučnog saradnika IMEMO RAN Dmitrija Trenina, novine u politici nuklearnog odvraćanja su vrlo ozbiljne. Na primer, nuklearni odgovor sada može uslediti na masovni vazdušni napad.
„Agresija protiv Belorusije, uključujući i pomoću konvencionalnih snaga, takođe je uvrštena u uslove za upotrebu nuklearnog oružja. Pored toga, proširen je spisak opasnosti koje mogu prerasti u pretnje povezane sa potrebom preduzimanja mera nuklearnog odvraćanja“, istakao je stručnjak.
„Kome je prvenstveno namenjen ovaj dokument?“
„Nuklearna doktrina u svojoj otvorenoj verziji namenjena je svim učesnicima međunarodnih odnosa, ali u savremenim uslovima – pre svega protivnicima Rusije, koji su objekti naše politike odvraćanja. Doktrina je takođe namenjena i našim partnerima – radi objašnjenja ruskih pristupa.“
„Zašto je baš sada potpisana ažurirana nuklearna doktrina? Može li to biti povezano sa dozvolom SAD, Velike Britanije i Francuske da se zapadnim dalekometnim raketama gađa duboko u Rusiju?“
„Izjava o nameri izmene državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja data je još letos. Osnovne promene je predsednik Putin izneo pre skoro dva meseca na sastanku kod predsednika o pitanjima nuklearnog odvraćanja, koji ima status stalnog. Tako da proces, po mom mišljenju, ima sopstvenu dinamiku i nije operativna reakcija na određene spoljne događaje.“
„Može li se upad u Kursku oblast smatrati povodom za upotrebu nuklearnog oružja?“
„Upotreba nuklearnog oružja je pravo i odgovornost Vrhovnog komandanta. Odredba o upotrebi nuklearnog oružja za zaštitu teritorijalnog integriteta zemlje postojala je i ranije. Vrhovni komandant sam određuje koje su mere neophodne u svakom konkretnom slučaju. Upad u Kursku oblast desio se u avgustu. Očigledno je tada doneta odluka da se deluje nenuklearnim sredstvima. Treba imati u vidu da doktrina daje predsedniku pravo da fleksibilno deluje u konkretnim situacijama.“
„Po vašem mišljenju, u čemu je suština promena?“
„Doktrina, po mom mišljenju, evoluira od pasivnog odvraćanja ka efektivnom zastrašivanju protivnika.“
Međutim, šef sektora za vojno-političku analizu i istraživačke projekte Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Sergej Oznobiščev u razgovoru za „MK“ podsetio je da je doktrina naš unutrašnji dokument kojim obaveštavamo ceo svet o uslovima upotrebe nuklearnog oružja pod određenim okolnostima.
„U ažuriranoj doktrini se direktno kaže da možemo izvesti nuklearni udar pri pretnji našem suverenitetu. Da li to znači da možemo izvesti nuklearni udar na Ukrajinu, koja je narušila naše državne granice početkom avgusta?“
„Vidimo da je granica Rusije narušena, u Kurskoj oblasti se sada vode borbena dejstva, ali nikakvo nuklearno oružje, hvala Bogu, nije upotrebljeno. Po svemu sudeći, upad u Kursku oblast nije kritično važan, iako je vrlo osetljiv.
Ranije se u doktrini govorilo da možemo upotrebiti nuklearno oružje pri pretnji postojanju zemlje, sada se govori o kritičnoj pretnji suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Kurska oblast je, naravno, vrlo važan naš deo. Ali nikakve pretnje postojanju Rusije u celini nema. Osim toga, razumemo da je kritična pretnja subjektivan pojam i nalazi se u nadležnosti naših rukovodećih organa. Pre svega, naravno, predsednika Rusije.“
„Na kraju, može li se smatrati da smo pooštrili nuklearnu doktrinu?“
„Naravno. Rekao bih još da smo konkretizovali i pojačali položaj nuklearnog odvraćanja s naše strane. Koliko će to biti efikasno – pokazaće dalji događaji. Ali mi sada težimo tome da što pre izađemo na pregovore, pozivamo SAD, pre svega, da izvrše pritisak na Ukrajinu i druge zemlje kolektivnog Zapada kako bi ti pregovori bili započeti i uspešno završeni.
Sada ima mnogo više nade da će pozivi biti uslišeni i da će naša nova nuklearna doktrina biti shvaćena kao još jedno važno upozorenje. Jer sada, po mom mišljenju, Vašington teži mnogo više nego ranije tome da sukob u Ukrajini bude okončan.“
Daria Fedotova za MK
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
