OTKRIVENO: Čovek u invalidskim kolicima je najsmrtonosniji serijski ubica koji je ikada harao SAD-om

Bernis Talej (35) iz Memphisa, 2019. godine je na lokalnim vestima videla crtež poznatog lica. Znala je, to je njena majka.

Od Bernisine pete godine njena majka se vodi kao nestala, piše Jutarnji list. Pričali su joj da jepobegla, da je u dugovima, da ju je ubio suprug…A onda je prošle godine u vestima saznala da je za nestanak njene majke potencijalno odgovoran čovek po imenu Samjuel Litle.

Litl je, ukoliko nije bio u zatvoru, lutao po SAD-om, završio u nekom gradu, opljačkao neku radnju, uzeo sobu u motelu, a zatim pokupio ženu koju će ubiti.

Pažljivo je birao – uvek one s margine društva, prostitutke, ovisnice o drogi ili alkoholu, one do kojih je malo kome bilo stalo. Kad bi ubijao, radio je to davljenjem. I tako je živeo punih 35 godina.

Litl, koji se predstavljao i kao Samjuel Mekdauel, s vlastima je počeo da sarađuje tek 2018. godine, nakon što su ga povezali s tri ubistva.

Naknadno je priznao da ih je ubio još 90, i to u 19 saveznih američkih država. Trenutno slovi za najsmrtonosnijeg serijskog ubicu koji je ikada harao SAD-om.

Litl, sada 80-godišnjak u invalidskim kolicima s interesom za slikarstvo, seća se neverovatnih detalja o nekim svojim žrtvama – nakita, uzoraka haljina, zadnjeg obroka, noge kako viri iz plitkoga groba… Seća se i njihovih lica, do te mere da ih može verno naslikati. Ono s čim ima problema su imena. I datumi.

Tako se FBI se našao u poprilično neobičnoj situaciji. Imali su počinioca, ali nisu imali žrtve. Nemaju ih, doduše, ni dandanas, barem ne sve. Jer otkad je Litl priznao ubistva i opisao svoje žrtve kao i okolnosti njihovih smrti, uspeli su da identifikuju njih 60.

Ostale, među njima i Zenu Džound, majku Bernis s početka teksta, još uvek nisu uspeli definitivno povezati s ubicom koji služi više doživotnih kazni.

S litlom je snimljeno oko 700 sati razgovora u kojima je sve detalno opisao.

FBI je bio primoran da napravi internet stranicu na kojoj je objavio videosnimke na kojima Litl opisuje svoje žrtve i njegove crteže istih, nudeći nagradu za svakoga ko nešto zna da se javi.

O istoj temi pisao je u više navrata i Vašington post, ali je njihov konekts malo širi.

Naime, materijal koji su prikupili, pokazuje da je pravosudni sistem omogućio krvniku da decenijama , u vremenima kad forenzika još uvek nije bila jaka, bez ozbiljnijih posledica ubija ranjive članice društva i, još potresnije, da same vlasti često nisu smatrale da njihova smrt – često zbog stila života ili pak boje puti – zaslužuje pažnju, a kamoli detaljnu istragu.

(Jutarnji list)