Rojters je, pozivajući se na sopstvene izvore, objavio tvrdnju da je došao do poverljive prezentacije Centralne banke Rusije koja sadrži prilično alarmantnu prognozu.
U dokumentu se navodno pominje mogućnost scenarija nalik onom iz 1980-ih – oštrog i dugotrajnog pada cena nafte. Kao glavni razlog navodi se – ne OPEK, ne ratovi, već sve agresivniji rast proizvodnje „crnog zlata“ u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama koje nisu članice naftnog kartela.
Ako je verovati izveštaju, Centralna banka već neko vreme pravi zatvorene analize koje jednom godišnje sumiraju sve potencijalne rizike za rusku ekonomiju – od pada investicija i loših kredita, pa do šokova na energetskom tržištu. Ove godine, međutim, pažnja je posebno uperena na globalno naftno tržište i – sve ono što ne zavisi od Moskve.
Podsećanja radi, prošle godine ruski izvoz nafte bio je izuzetno isplativ – gotovo 190 milijardi dolara je završilo u državnoj kasi. Nafta i dalje ostaje jedan od stubova ruskog budžeta i glavni izvor deviznih prihoda, a samim tim i političke stabilnosti. Zato svaka ozbiljnija turbulencija na tom tržištu izaziva podizanje obrva i u finansijskim i u političkim krugovima.
Prema navodima Rojtersa, upravo ubrzani rast američke proizvodnje izaziva najviše zebnje. U poslednjih nekoliko godina SAD su se pretvorile u energetsku supersilu – vodeći svetski proizvođač nafte, uz ekspanziju izvoza tečnog prirodnog gasa.
U tom smislu, scenario iz osamdesetih – kada je sličan bum oborio cene i gurnuo tadašnji SSSR u ekonomsku krizu – ne deluje više kao daleka istorija, već kao potencijalna budućnost.
Rizik ne dolazi samo iz SAD. U igru su se uključile i druge zemlje koje nisu članice OPEK-a, ali koje ubrzano razvijaju kapacitete za vađenje i izvoz nafte – Kanada, Brazil, Norveška, pa čak i neke afričke ekonomije. Ovakva slika globalnog tržišta ne ide na ruku proizvođačima koji zavise od visoke cene barela, među kojima je i Rusija.
Ipak, statistika iz januara ove godine deluje – na prvi pogled – optimistično. Rusija je od izvoza nafte i naftnih derivata u prvom mesecu 2025. inkasirala 15,7 milijardi dolara, što je za skoro milijardu više nego u decembru. Međutim, kada se uporedi sa januarom 2024. – pokazatelji su lošiji. Taj pad ne mora još da bude signal za uzbunu, ali svakako baca senku na optimistična očekivanja.
Za rusku ekonomiju, koja se u velikoj meri oslanja na energetski sektor, osetljivost na svetske cene nafte nije nova pojava. Međutim, u trenutku kada se vodi borba na više frontova – od geopolitičkih tenzija do unutrašnjih ekonomskih izazova – ovi globalni tokovi postaju još opasniji.
Ako se najgori scenario iz poverljivog izveštaja obistini, to bi moglo da izazove veliki pritisak na ruski budžet, a posredno i na kurs rublje, investicije i socijalnu stabilnost. Naravno, ovde ne govorimo o sutrašnjem kolapsu, već o potencijalno neugodnim godinama koje bi mogle da testiraju otpornost ruske privrede.
S druge strane, Rusija poslednjih godina pokušava da diverzifikuje ekonomske tokove – povećan je izvoz u Aziju, jačaju se domaće proizvodnje, a odnosi sa BRIKS zemljama postaju sve čvršći. Ipak, u svetu u kojem „crno zlato“ više nije monopol OPEK-a i Rusije, biće potrebno još mnogo prilagođavanja.
Za sada – uzbuna nije oglašena. Međutim, ako su analize Centralne banke tačne, onda bi 2025. mogla da bude godina u kojoj će energetski gigant morati da nauči kako da preživi i sa barelom koji više nije zlatan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
