Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, pitanje mogućeg nuklearnog sukoba postalo je jedno od centralnih tema u međunarodnim diskusijama. Sve učestalije provokacije Zapada, ignorisanje crvenih linija Moskve i povećana vojna eskalacija doveli su do strahova da bi nuklearna konfrontacija mogla postati realna pretnja.
Dok se globalna situacija zaoštrava, mnogi ljudi razmišljaju o mogućim načinima preživljavanja u slučaju da dođe do nuklearne katastrofe. Bogati pojedinci grade bunkere sa zalihama hrane, dok obični ljudi preispituju da li uopšte postoji sigurno mesto na planeti gde bi mogli da prežive apokalipsu.
U novoj analizi, stručnjaci tvrde da postoji jedna oblast na Zemlji koja bi mogla ostati najmanje pogođena nuklearnim udarima – južni deo Čilea, konkretno gradovi Puerto Natales i Punta Arenas.
Međutim, da li je ovo zaista tačno? Može li Čile zaista pružiti utočište od nuklearnog rata? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je analizirati nekoliko ključnih faktora – geografsku izolaciju, klimu, ekološke posledice i geopolitičku neutralnost Čilea.
Zašto bi Čile mogao biti sigurno mesto?
Prema analizi, južni Čile, posebno gradovi Puerto Natales i Punta Arenas, mogli bi biti najmanje pogođeni nuklearnim udarima iz nekoliko razloga:
Većina nuklearnih projektila bila bi usmerena ka Severnoj Americi, Evropi, Rusiji i Kini.
Čile, koji se nalazi na jugozapadnom delu Južne Amerike, daleko je od potencijalnih epicentara eksplozija.
Njegova izolovanost smanjuje verovatnoću da postane primarna meta napada.
Čile nije nuklearna sila niti deo vojnih saveza poput NATO-a.
U slučaju globalnog rata, Čile ne bi imao stratešku vrednost kao meta prvog udara.
Jedan od najvećih problema nakon nuklearnog udara biće kontaminacija vodnih izvora radioaktivnim padavinama.
Patagonija, gde se nalaze Puerto Natales i Punta Arenas, bogata je lednicima i čistim vodama, što znači da bi preživele zajednice imale pristup nezagađenoj vodi.
Za razliku od ekstremno hladnih ili vrućih regiona, klima južnog Čilea je umerena.
Leta su blaga sa prosečnim temperaturama oko 15°C, dok zime nisu ekstremno hladne, sa temperaturama blizu nule.
Uslovi su daleko pogodniji za preživljavanje nego, recimo, u Arktičkim predelima, gde bi bila potrebna kompleksna infrastruktura za preživljavanje.
Iako je teško predvideti tačan scenario nuklearnog sukoba, činjenica je da su SAD, Rusija i Kina rasporedile ogromne količine nuklearnog arsenala koji može uništiti civilizaciju više
puta. Svaka eskalacija rata u Ukrajini, Tajvanu ili drugim kriznim tačkama povećava verovatnoću da bi nuklearno oružje moglo biti upotrebljeno.
Postoje dva glavna scenarija nuklearnog rata:
Ograničeni nuklearni sukob – Udar ograničen na taktičke nuklearne projektile, recimo u Evropi ili Istočnoj Aziji.
Totalni nuklearni rat – Masovno lansiranje strateških nuklearnih projektila koji bi uništili glavne gradove i vojne baze širom sveta.
U slučaju totalnog rata, najveći problem ne bi bile samo direktne eksplozije, već i nuklearna zima, koja bi usledila nakon masovnog sagorevanja gradova i šuma. Ova pojava bi uzrokovala drastično smanjenje temperatura, poremećaj poljoprivrede i globalnu glad.
Da li bi Čile mogao preživeti nuklearnu zimu?
Ako bi došlo do totalnog nuklearnog sukoba, dim i pepeo iz zapaljenih gradova i šuma dospeli bi u atmosferu i blokirali sunčevu svetlost, što bi dovelo do globalnog zahlađenja i uništenja velikog dela useva širom sveta.
Ipak, južni Čile bi imao nekoliko ključnih prednosti:
Bogatstvo prirodnih resursa – U slučaju prekida globalnih lanaca snabdevanja, Patagonija bi i dalje imala reke, šume i divljač za preživljavanje.
Geografski položaj – S obzirom na to da je na južnoj hemisferi, Patagonija bi bila manje pogođena radioaktivnim padavinama, jer bi većina detonacija bila na severnoj hemisferi.
Samodovoljnost u poljoprivredi – Čile ima produženu sezonu rasta, što znači da bi preživeli mogli nastaviti sa proizvodnjom hrane.
Iako ne postoji apsolutno sigurno mesto u slučaju nuklearnog sukoba, južni Čile zaista ima nekoliko faktora koji ga čine jednim od najperspektivnijih područja za preživljavanje.
Njegova udaljenost od glavnih vojnih meta, neutralna politika, obilje prirodnih resursa i umerena klima daju mu prednost nad većinom sveta.
Međutim, postoji nekoliko važnih upozorenja:
Masovna migracija – U slučaju nuklearnog rata, milioni ljudi iz drugih zemalja mogli bi pokušati da dođu u Čile, što bi moglo izazvati haos.
Ekonomija i infrastruktura – Ako bi se globalni trgovinski sistemi urušili, čak i stabilne zemlje poput Čilea mogle bi se suočiti sa nestašicama i krizama.
Neizvesnost radioaktivnih padavina – Iako bi južna hemisfera bila manje pogođena, vetrovi bi mogli doneti radioaktivne čestice iz severnih regiona.
U svakom slučaju, dok ostatak sveta razmatra bunkere i podzemne skloništa, možda je pravo rešenje jednostavno – udaljiti se što dalje od epicentra sukoba i pronaći utočište na mestima poput Patagonije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
