[adsenseyu2]
Iskopavanja na arheološkom nalazištu Zultepek-Tekoak u Tlakskali u Meksiku su otkrila da je domorodački narod Akolhua zarobio karavan od 550 konkvistadora i njihovih saveznika 1520. godine i da ih je držao u zarobljeništvu, pri čemu ih je u roku od devet meseci pojeo.
Takođe se veruje da su konkvistadori žrtvovani kako bi božanstva zaštitila narod od novih osvajača.
Hernan Kortez, španski osvajač iz tog vremena, bio je u karavanu ka Tenohtitlanu, ali ga je napustio kako bi suzbio pobunu u Meksiko Sitiju pre nego što su Akolhue napale karavan. U karavanu je bilo Španaca, kubanskih Afrikanaca i meksičkih Indijanaca, a Akolhue su ih sve označile kao osvajače koji moraju biti zaustavljeni.
Kortez je prvi put stigao u Meksiko 1519. godine. Ljudi koji su se nalazili u karavanu su bili druga španska posada koja je stigla tamo. Ona se sastojala od 45 vojnika, 15 konkvistadora i najmanje 350 Maja i drugih indijanskih saveznika, među kojima je bilo i desetoro dece i nekoliko životinja.
[adsenseyu4]
Akolhue su ih zarobili, neke od njih žrtvovali, a ostale pojeli zajedno sa životinjama, s izuzetkom svinja koje su bacili u bunar.
„Pronađeni su ostaci tela članova karavana sa znakovima žrtvovanja u ritualima koji su se sprovodili prema astečkom kalendaru“, navodi se u izveštaju Meksičkog instituta za antropologiju i istoriju. Arheolog Enrike Martinez je naveo da je svrha žrtvovanja bila da božanstva zaštite narod od novih osvajača.
Stanovnici Zultepek-Tekoaka u Tlakskali su postavili i neke od lobanja stranaca tako da ih svi mogu videti.
Kada je Hernan Kortez saznao šta se dogodilo, on je naredio da se selo Akolhua uništi i da se svi njegovi stanovnici pobiju.
Arheološko iskopavanje, koje su predvodili Enrike Martinez i Ana Marija Pačeko Harkin, otkrilo je da su seljani pokušali da sakriju činjenicu da su Španci, Kubanci i indijanski saveznici odvedeni u selo tako što su bacali predmete koji su pripadali strancima u bunar.
[adsenseyu1]
Ovo nalazište se iskopava od 1933. godine, ali tek ove godine je otkrivena cisterna u kojoj su Indijanci sakrili brojne predmete kako ih Kortezovi ljudi ne bi našli.
Među evropskim predmetima koji su pronađeni u cisterni su bili mamuza, kameja, prstenje, uglačane keramičke figure i gvozdeni ekseri, navodi se u izveštaju. Tokom prethodnih iskopavanja, pronađeno je oko 200 predmeta iz Evrope u 12 drugih cisterni koje su otkrivene.
Enrike Martinez je isključio ropstvo kao motiv zarobljavanja karavana i dodao da je njegov tim zaključio da je grupa zarobljena radi usmrćivanja.
Seljani su izgleda dogradili deo sela kako bi smestili 500 stranaca od juna 1520. do marta 1521. godine. Seljani su napravili nove prostorije za sebe, a zatvorenike smestili u svoje stare odaje, navodi se u izveštaju.
Nakon što su Španci napali Tekoak, neki seljani su uspeli da pobegnu dok su drugi ubijeni. Arheolozi su u jednoj prostoriji pronašli gomilu keramičkih figura u delovima, što najverovatnije ukazuje na to da su Španci iznenadili Akolhue, te da su ovi pokušali na brzinu da se otarase dokaza.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
