U pećini Sima-del-Elefante, koja se nalazi u planinskom lancu Sierra de Atapuerca u španskoj provinciji Burgos, naučnici su otkrili fragment lica drevnog čoveka, starog između 1,4 i 1,1 milion godina.
Ova izuzetna fosilna struktura, označena kao ATE7-1, predstavlja najranije poznato ljudsko lice u zapadnoj Evropi, što je značajno otkriće u paleontologiji i proučavanju evolucije čoveka.
O istraživanju je objavljen rad u prestižnom časopisu Nature, gde su naučnici detaljno analizirali ovu fosilnu strukturu i njene implikacije na razumevanje ljudske evolucije.
Pronađeni fragmenti lobanje uključuju gornju vilicu i deo kostiju leve strane lica odraslog hominina. Isprva se smatralo da ostaci pripadaju vrsti Homo antecessor, koja je živela u Atapuerki pre oko 860 hiljada godina.
Međutim, dalja analiza pokazala je da se fosil ATE7-1 ne može jednoznačno svrstati u tu vrstu, što je navelo istraživače da mu dodele privremeni naziv Homo affinis erectus. Ova nova populacija pokazuje određene anatomske sličnosti sa Homo erectus, ali ujedno ima i jedinstvene osobine koje je izdvajaju kao poseban evolutivni pravac.
Ono što Homo affinis erectus čini zanimljivim jeste to što ima neke karakteristike koje podsećaju na najstarije evropske hominide iz Dmanisija u Gruziji, čiji su ostaci stari oko 1,7 miliona godina.
Ipak, u poređenju sa Homo erectus iz Dmanisija, nova populacija pokazuje naprednije morfološke karakteristike – lice mu je bilo užeg i kraćeg oblika, što ukazuje na određeni stepen evolucije u odnosu na njegove starije rođake.
Ovo otkriće sugeriše da je migracija ranih hominida u Evropu bila složen proces koji nije tekao linearno, već se odvijao u više talasa sa različitim grupama koje su dolazile i prilagođavale se specifičnim ekološkim uslovima.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li su ovi rani Evropljani predstavljali slepu evolutivnu granu ili su možda imali ulogu u kasnijem razvoju evropskih populacija.
Analiza sedimentnih slojeva i fosilizovanih ostataka pokazuje da su hominidi iz Sima-del-Elefante živeli u toploj i vlažnoj klimi, okruženi raznovrsnim pejzažima – od šuma do otvorenih ravnica sa brojnim vodenim površinama. Ova klima je pogodovala bogatom ekosistemu u kojem su obitavali nilski konji, dabrovi i kornjače, što ukazuje na obilje vodenih resursa.
Uz ljudske ostatke pronađeni su i primitivni kameni alati, kao i kosti životinja sa tragovima obrade, što potvrđuje da su pripadnici ove vrste posedovali sposobnost izrade oruđa i razvijene tehnike obrade plena.
To implicira da su ovi rani Evropljani imali određene kognitivne sposobnosti i da su koristili kameno oruđe za lov i preradu mesa, što je jedan od ključnih pokazatelja ljudske evolucije.
Otkriće Homo affinis erectus postavlja niz novih pitanja o tome kako su se rani hominidi širili Evropom i kakvu su ulogu imali u evoluciji kasnijih ljudskih vrsta. Da li je ova populacija bila predak kasnijih evropskih hominida, ili je bila paralelna evolutivna grana koja je na kraju izumrla?
Dalja iskopavanja u Evropi mogla bi doneti dodatne dokaze koji će pomoći u popunjavanju praznina u našem razumevanju ljudske evolucije.
Naučnici se nadaju da će buduće analize fosila, DNK i arheoloških nalazišta pružiti jasniju sliku o ranim populacijama Evrope i njihovom odnosu sa poznatim vrstama poput Homo erectus, Homo heidelbergensis i Homo neanderthalensis.
Ovo otkriće ne samo da potvrđuje postojanje hominida u zapadnoj Evropi pre više od milion godina, već i proširuje naše znanje o evoluciji ljudskih populacija.
Homo affinis erectus pokazuje da su rani ljudi imali složen razvojni put, prilagođavajući se različitim ekološkim uslovima i razvijajući veštine preživljavanja koje su bile ključne za njihovu dugovečnost.
Iako su pitanja o preciznom mestu ove vrste u evolutivnom stablu još uvek otvorena, ovo otkriće nesumnjivo predstavlja jedan od najznačajnijih arheoloških pronalazaka u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
