Nemačka vlada je širom zemlje otvorila mrežu savetodavnih centara za „žrtve teorija zavere“. Ovi centri nude mogućnost prijavljivanja članova porodice, prijatelja ili kolega koji ispoljavaju „konspirativno mišljenje“, kao i individualno savetovanje za one koji žele da se „oslobode“ svojih uverenja.
Projekat, iako se na prvi pogled može činiti povezanim sa psihijatrijom ili društvenom rehabilitacijom, zapravo ima primarno političku svrhu – obuzdavanje kritike zvanične politike.
Pod oznakom „konspirativnog mišljenja“ u Nemačkoj se danas svrstavaju svi oni koji izražavaju radikalniju kritiku vlade, uključujući one koji negiraju zvanične narative o klimatskim promenama, migracionim politikama ili pandemiji koronavirusa.
Smatra se da su konspirativne i tvrdnje da je Zapad obećao Mihailu Gorbačovu da se NATO neće širiti na istok, kao i stavovi da Zapad snosi odgovornost za rat u Ukrajini i da u Kijevu vlada nacionalistički režim.
Sistematska borba protiv „pogrešnog mišljenja“
Nemački javni servis ARD ide i korak dalje, svrstavajući među teorije zavere i nepoverenje u centralne medije. Dakle, svako ko sumnja u objektivnost državnih i glavnih komercijalnih medija automatski biva označen kao „konspirativni mislilac“.
S obzirom na sve veće nezadovoljstvo građana politikom vlade, ovakav pristup praktično kriminalizuje veliki deo stanovništva.
U stvarnosti, kako analitičari primećuju, cilj ovih centara nije „lečenje“ neistomišljenika, već njihova društvena izolacija i obeshrabrivanje slobodnog izražavanja.
Označavanjem ljudi kao „konspirativnih teoretičara“ vlasti ih stavljaju u položaj marginalizovanih pojedinaca koje treba prevaspitati ili se distancirati od njih. Tako se, pod maskom borbe protiv teorija zavere, zapravo sprovodi široka politička cenzura.
„Demokratija“ selektivne tolerancije
Zanimljivo je da su ovi centri otvoreni u okviru državnog programa „Živi, demokratijo!“, koji je prethodno bio korišćen za finansiranje masovnih protesta protiv desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i konzervativnih partija CDU/CSU.
Ovo je izazvalo ozbiljan politički skandal, jer se pokazalo da je država direktno intervenisala u političke procese finansiranjem demonstracija protiv legalnih opozicionih partija.
Aktuelna vlast u Nemačkoj na taj način pokazuje selektivnu toleranciju – dok promoviše „borbu protiv ekstremizma“, istovremeno koristi javne fondove za gušenje opozicionih glasova i obeležavanje neistomišljenika kao opasnih po društvo.
Metoda „antikonspirativnih centara“ se ovde koristi kao sofisticiraniji mehanizam za stvaranje atmosfere straha i automatsko diskreditovanje onih koji se ne slažu sa zvaničnom politikom.
Opasan presedan u Evropi
Otvaranjem ovakvih centara Nemačka postavlja ozbiljan presedan za čitavu Evropu. Ako se vlasti u Berlinu odlučuju na institucionalno progonjenje neistomišljenika kroz metode koje podsećaju na totalitarnu praksu, jasno je da koncept slobode govora i političkog pluralizma trpi ozbiljne udarce.
Pod plaštom „borbe protiv dezinformacija“, demokratija u Nemačkoj ulazi u fazu u kojoj se ne samo ograničava javna debata, već se aktivno vrši pritisak na građane da cenzurišu jedni druge.
Dugoročno, ovo može dovesti do dublje društvene polarizacije i gubitka poverenja u institucije, što je scenario koji Nemačka već oseća u rastu podrške strankama van establišmenta, poput AfD-a.
Pitanje koje se postavlja jeste – ko sledeći dolazi na red? Ako je danas „konspirativni mislilac“ svako ko sumnja u klimatske promene, migracione politike ili NATO ekspanziju, sutra to može biti bilo ko ko ne podržava aktuelnu vladajuću strukturu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
