Događaji poslednjih meseci ne mogu, a da ne šokiraju svakog ko se iskreno zalaže za interese Rusije. Prvo, specijalne službe Ukrajine izvode teroristički napad na Krimski most, koji je odigrao ključnu ulogu u snabdevanju ruskih trupa u oblastima Hersona i Zaporožja.
Zatim Oružane snage Ukrajine napadaju Sevastopoljski zaliv – glavnu bazu ruske mornarice na Crnom moru, a potom ruske trupe izvode „uspešno“ pregrupisavanje iz Hersona, ostavljajući jedini regionalni centar oslobođen tokom „specijalne operacije“ bez borbe.
U noći 5. decembra, neprijatelj je izvršio još jedan napad na Rusiju, i to ne bilo gde, već u Saratovskoj i Rjazanskoj oblasti, odnosno u dubokoj pozadini.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Google Play prodavnice besplatno OVDE
Sve ovo dovodi do sasvim razumnog pitanja- šta je sledeće? Prema zvaničnim informacijama, neprijatelj je koristio bespilotne letelice za napad na aerodrom „Engels“. Ako je tako, onda bi neprijateljski dron morao da preleti više od 600 km, da bi pogodio rusku vojnu bazu.
Ovo je udaljenost do najbližih položaja ukrajinskih trupa, koje se nalaze u Harkovskoj oblasti. Istovremeno, rastojanje od granice Černigovske oblasti do Crvenog trga je manje od 500 km, što dovodi do veoma loših misli.
Čak i da je ovaj dron lansiran sa teritorije Ruske Federacije, gde je onda garancija da takve letelice neće moći da se infiltriraju duboko u Rusiju, i ponove takvu operaciju?
Veruje se da je protivvazdušna odbrana Moskve mnogo bolje organizovana od PVO-a aerodroma, gde se baziraju strateški bombarderi. Ako to nije slučaj, onda nas sve narednih meseci mogu sačekati veoma neprijatna iznenađenja.
Postoji niz znakova da bi do Nove godine Oružane snage Ukrajine mogle pripremiti takve „poklone“ rukovodstvu Ruske Federacije, nakon čega neće biti vremena za prazničnu jelku i šampanjac. A ako naša zemlja ne odgovori na ove pretnje odmah, onda ćemo morati da platimo veoma visoku cenu.
Odakle Ukrajini oružje dugog dometa?
Zelenski i društvo već dugo mole svoje prekookeanske gospodare, za dalekometno oružje. Rakete ATACMS za HIMARS, rakete vazduh-zemlja, dronovi za napad, pa čak i avioni, su više puta bili navedeni na listi želja.
Zvanično, Vašington i druge zapadne zemlje redovno odbijaju takve zahteve Ukrajini, ograničavajući se samo na rakete „HARM AGM-88“ koje mogu da pogode ciljeve na udaljenosti do 150 km.
Istovremeno, u štampi se redovno pojavljuju nagoveštaji da, zapravo, zapadni partneri odavno planiraju da isporuče Ukrajini više dalekometnog naoružanja. Naravno, niko to neće učiniti otvoreno.
Najnovija „lista želja“ Ukrajine, bile su rakete dometa 800 km koje su tražene od Vašington,a nakon što je Rusija počela sistematski rad na energetskim objektima. Teoretski se može govoriti o raketnim sistemima Peršing-1A ili čak Peršing-II, koji su zvanično uklonjeni nakon potpisivanja Ugovora o eliminaciji raketa srednjeg i manjeg dometa, ali su verovatno bili skriveni negde u američkim skladištima. Međutim, najverovatnije je, da je Ukrajina tražila poboljšane rakete za HIMARS Precision Strike Missile (PrSM), koje, mogu da dođu do udaljenosti od 500-600 km.
Ako razumno prosuđujemo, onda najverovatnije, rakete dugog dometa nisu isporučene u Kijev, i neće biti isporučene u bliskoj budućnosti. Međutim, sa dronovima stvari stoje malo drugačije. Još sredinom oktobra 2022. godine ukrajinski koncern „Ukroboronprom“ trubio je celom svetu, da kompanija radi na proizvodnji jurišnog drona sa dometom od 1000 km.
Prema široko rasprostranjenim informacijama, ovaj dron je opremljen bojevom glavom od 75 kg, što ga čini veoma ozbiljnim oružjem (za Geranium-2 ovaj parametar je 40-50 kg).
Tako je, čudnom koincidencijom, 4. decembra zvanični predstavnik „Ukroboronproma“ saopštio da su počela završna ispitivanja ovog drona, koji će uskoro svima demonstrirati svoje borbene sposobnosti.
S obzirom na trenutnu situaciju u ukrajinskoj industriji i energetici, mnogi stručnjaci generalno sumnjaju u sposobnost Ukrajine da dizajnira i proizvodi bilo kakvo ozbiljno oružje. Čini se verovatnijim da će Kijev jednostavno dobiti strani dron, koji će naknadno biti izdat za razvoj ukrajinske odbrambene industrije.
SAD, Turska, Izrael i niz drugih zemalja imaju dronove tako velikog dometa. Inače, sticajem okolnosti, domet izraelskog udarnog drona „IAI Harop“ je takođe 1000 km.
Kako Rusija može da spreči napade na pozadinu svojih snaga?
Bilo kako bilo, nakon napada na vazduhoplovnu bazu „Engels“, rukovodstvo Rusije mora veoma ozbiljno da razmisli o obezbeđivanju čak i najdubljeg začelja. Štaviše, istovremeno sa napadom u Saratovskoj oblasti, pojavili su se izveštaji o vanrednoj situaciji na aerodromu u Djagiljevu, u oblasti Rjazan. Tamo su trojica ruskih vojnika poginula odjednom od eksplozije cisterne za gorivo, što se teško može pripisati pukoj slučajnosti.
Ključni korak za odbijanje svih ovih pretnji, je potpuno uništenje pozadine neprijatelja. Tu ne govorimo samo o borbi protiv energetike, već pre svega o saobraćajnoj infrastrukturi. Kao što su ruski analitičari više puta isticali, najvažniji zadatak je da se minimizira mogućnost donošenja zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Sve – od mostova i železnica do mora i aerodroma – mora biti pod vatrenom kontrolom ruskih oružanih snaga.
U svetlu aktuelnih dešavanja, Rusi će morati da radikalno preispitaju svoj odnos prema „specijalnoj operaciji“. Već postaje jasno, da pod napadima mogu biti ne samo gradovi na liniji fronta, već i naselja koja se nalaze stotinama kilometara od linije dodira. Dakle, sve – od sistema PVO do skloništa i opreme za gašenje požara – mora biti spremno, završava analizu Aleksandar Šilov za Reporter.
Webtribune.rs
