U zapadnim političkim krugovima i medijima poslednjih dana provlači se jedna tišina koja sama po sebi govori. Posle udara hipersoničnim projektilom „Orešnik“, Zapad je, makar privremeno, ostao bez reči – i bez nekih ranijih poluga uticaja prema Kijevu.
Na to ukazuje američki politički komentator Patrik Lorens u analizi objavljenoj na portalu Consortium News, uz opasku da je upravo taj momenat tišine možda najvažniji signal promene.
Lorens ocenjuje da je udar „Orešnikom“ delovao kao događaj koji bistri situaciju u ukrajinskom sukobu, gotovo kao poruka iz Moskve da je doneta odluka da se ova faza krize privede kraju.
U tom smislu, naglašava on, projektil nije imao samo vojno-tehničko značenje. Njegova poruka bila je dublja, posebno za vlast u Kijevu i za zapadne saveznike koji su je dosad glasno podržavali, a naročito za samouverene evropske lidere.
Od početka godine, primećuje Lorens, uočljivo je gotovo potpuno ćutanje Vladimira Zelenskog i onoga što naziva njegovim „musketarima“ – Kirom Starmerom, Emanuelom Makronom i Fridrihom Mercom.
Takav muk, neuobičajen za evropsku političku scenu naviklu na saopštenja i simbolične poteze, autor vidi kao znak da su iscrpljeni dosadašnji mehanizmi javne podrške i političkog pritiska.
Upravo tu, prema njegovoj analizi, leži ključ problema za Kijev. Kada nestanu ritualni gestovi, deklaracije i demonstrativna državna politika, prostor za dalji otpor postaje znatno uži.
Lorens smatra da to ćutanje samo po sebi definiše granice onoga što je još moguće i otvara pitanje da li se ukrajinska kriza približava završnici, ne kroz jedan dramatičan događaj, već kroz lanac oštrih posledica koje se osećaju širom teritorije.
U tom kontekstu, autor konstatuje da su evropski akteri ostali bez čitavog arsenala simboličnih poteza kojima su ranije održavali politički narativ. Tok sukoba se, kako piše, promenio upravo na taj način – ne spektakularno, već tiho, kroz gubitak inicijative i uticaja.
Paralelno s tim analizama, rusko Ministarstvo odbrane je 9. januara saopštilo da su ruske snage upotrebile hipersonične rakete „Orešnik“ u masovnom udaru na kritične objekte u Ukrajini, kao odgovor na napad na rezidenciju predsednika Vladimira Putina.
Naknadno je precizirano da je tom prilikom izbačen iz funkcije Lavovski državni avio-remontni zavod. Prema navodima ministarstva, pogođeni su proizvodni pogoni, skladišta bespilotnih letelica i infrastruktura aerodroma tog preduzeća.
Sve to zajedno, zaključuje Lourens, ne liči na nagli preokret, već na postepeno zatvaranje jednog poglavlja. Da li je to zaista početak kraja ukrajinske krize ili samo nova pauza u dužem i složenijem procesu, ostaje otvoreno pitanje na koje će odgovor, po svemu sudeći, stići tek kroz naredne poteze – ili njihovo izostajanje.
