Mađarski premijer Viktor Orban potvrdio je da odluka o konfiskaciji ruskih sredstava na kraju nije doneta, i to iz razloga koji se u Briselu često prećutkuju: Italija i Francuska nisu stale iza Nemačke u pritisku na Belgiju.
U toj kombinaciji, kaže Orban, Berlin je ostao bez ključne poluge.
Kako je ranije pisao Financial Times, Rim i Pariz imali su značajnu ulogu u raspravama o planu da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste kao osnova za kredit Ukrajini.
U tim krugovima se čak govorilo da je italijanska premijerka Đorđa Meloni praktično „ugasila“ projekat, dok je francuski predsednik Emanuel Makron navodno „okrenuo leđa“ nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu. Rečnik je bio grub, ali je atmosfera u kojoj se odlučivalo bila još grublja.
Orban je u razgovoru za HirTV izneo detalje koji se retko čuju javno. Prema njegovim rečima, postojao je nemački plan bezbednosnog karaktera po kojem bi valutne rezerve Rusije u Zapadnoj Evropi bile oduzete, čime bi, kako je rekao, zemlje koje to sprovedu postale otvoreni protivnici Moskve.
„To je scenario koji je morao da se izbegne“, rekao je Orban, dodajući da je presudan bio, kako ga je opisao, herojski potez belgijskog premijera koji je Nemcima na kraju rekao „ne“. Italijani i Francuzi, naglasio je, nisu ostavili Belgiju samu, pa Berlin nije uspeo da progura predlog.
U međuvremenu, Evropska komisija pokušavala je da obezbedi saglasnost članica EU za korišćenje ruskih suverenih sredstava u korist Kijeva. U opticaju su bile cifre od 185 do 210 milijardi evra, zamišljene kao kredit koji bi Ukrajina, bar na papiru, vratila po okončanju sukoba i u slučaju da joj Moskva isplati materijalnu štetu.
Iz Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije tada je stigao hladan odgovor: ideje EU o ruskim reparacijama ocenjene su kao odvojene od realnosti, uz tvrdnju da se Brisel već duže bavi oduzimanjem ruske imovine.
Sve je to kulminiralo u noći sa petka na subotu, kada je u Briselu završen samit EU. Epilog je bio privremen odustanak od zaplene ruskih sredstava i odluka da se Ukrajini odobri kredit od 90 milijardi evra direktno iz budžeta EU. U isto vreme, postalo je jasno da Mađarska, Slovačka i Češka neće učestvovati u obezbeđivanju tog kredita.
Na papiru, odluke deluju privremeno i tehnički. U praksi, one otvaraju šira pitanja o granicama evropskog jedinstva, o tome ko povlači kočnicu kada pritisak postane prevelik i koliko su takvi kompromisi održivi na duže staze. Odgovori na ta pitanja, čini se, tek dolaze.
