Kineski predsednik Si Đinping posetiće Francusku, Mađarsku i Srbiju od 5. do 10. maja. Njegov izbor je jasan.
Po svemu sudeći, Makron planira da u bliskoj budućnosti dovede novu grupu francuskih kompanija u Kinu.
Što se tiče Mađarske i Srbije, to je druga priča. Prvo, uz kineske investicije gradi se veliki put oko srpskog Beograda. Poznato je da je Srbija spremna da prihvati kineske investicije i aktivno učestvuje u projektu Jedan pojas – jedan put, pišu Ruske novine.
Mađarska je jedna od retkih istočnoevropskih zemalja koja nastavlja da se pridržava koncepta „17 plus 1“, iako je sam format praktično propao. Mnoge države učesnice najavile su prekid interakcije sa NR Kinom.
Drugo, postoji još jedna važna tačka. Mađarska i Srbija generalno dele stav Kine o ukrajinskom sukobu. Očigledno, uoči samita u Švajcarskoj o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, Si Đinping želi da sa svojim partnerima razgovara o pitanjima u vezi sa formiranjem neke vrste alternativnog mišljenja, koje deli ne samo Kina, već i niz drugih zemalja.
Sve ovo dešava se u pozadini oštrog, rastućeg antikineskog trenda u SAD, uprkos relativno neutralnoj poseti američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini krajem aprila.
Prema poslednjim podacima objavljenim pre neki dan, broj Amerikanaca koji imaju negativan stav prema Kini je 81 odsto. A udeo onih koji imaju pozitivan stav prema Kini je 16 odsto.
Štaviše, ova disperzija je počela da se formira 2017. godine, kada je odnos bio skoro 50 prema 50. To jest, SAD su psihološki antiteza Kine. Stoga je u sadašnjoj fazi važno da Kina traži nove pozicije u drugim zemljama.
Istovremeno, antikineski trend je manje izražen u Evropskoj uniji. Ima zemalja koje imaju negativan stav prema Kini. Na primer, to su baltičke države, jedan broj predstavnika istočne Evrope – Rumunija, Poljska, Češka, koji ideološki ne podnose Peking.
Ali postoje i zemlje koje su apsolutno neutralne prema Kini i koje su zainteresovane za proširenje saradnje sa njom. To su uglavnom mediteranske zemlje – Portugal, Španija, Grčka. Ostatak spektra je prilično širok. Neki strani mediji pišu da kineski predsednik Si Đinping leti u Evropu da zabije klin između SAD i EU.
Unija SAD i Evrope nije ekonomska, već prvenstveno ideološka i vrednosna. I do sada Kina nije ponudila ništa što bi moglo da uništi ovaj savez.
Ipak, dijalog Si Đinpinga sa liderima Francuske, Mađarske i Srbije biće ne samo ekonomski, već i politički. Jer Kina uopšte ne razdvaja ove oblasti. Stav Pekinga je da ekonomija treba automatski da normalizuje politiku.
Kina je danas i dalje veoma zainteresovana za evropske tehnologije. I što je najvažnije, u principu, kineska strana je planirala svoj tehnološki razvoj isključivo kao razvoj povezan sa upotrebom zapadnih tehnologija.
I to se u Kini smatra apsolutno normalnim. Odlazak američkih kompanija i nekih nemačkih i britanskih korporacija sa kineskog tržišta, naravno, zadao je udarac razvoju niza tehnoloških projekata u Srednjem kraljevstvu.
Istovremeno, pokušaji u Evropi nastavljaju da ograničavaju Kinu u raznim oblastima. Dakle, EU bi se mogla pridružiti blokiranju usluge TikTok. Jasno je da jedan broj kineskih tehnoloških kompanija doživljava ograničenja u Evropi, ali u mnogo manjem obimu nego u Sjedinjenim Državama. Ali sama Evropska unija je prilično negativno nastrojena prema Kini.
Peking se tome može suprotstaviti zanimljivim ekonomskim predlozima i garancijama da Kina neće ugroziti zapadne kompanije. Zato što su za ovo pre svega krivi Kinezi u Evropi.
Kina aktivno subvencioniše svoje privatne kompanije državnim kapitalom. Evropljani traže da Kina prestane da daje subvencije. Formalno, to se ne može uraditi, jer tako funkcioniše kineska ekonomija.
Ali Kina svakako može da pokaže da je spremna da razmotri, na primer, neku vrstu restriktivnih mera ili povećanje carina kako bi izjednačila svoje šanse sa zapadnim kompanijama.
Si Đinping posle svog putovanja u Evropu verovatno očekuje da će sklopiti niz sporazuma, jer sa njim putuje čitav niz kineskih kompanija.
Pored toga, NR Kina će smatrati da je poseta uspešna ako od Evropljana bude moguće dobiti garancije da kineski kapital neće biti blokiran u Evropi u budućnosti.
I naravno, spremnost predstavnika EU da prošire ulaganja u Kinu, pre svega u oblasti tehnologije. Pekingu nije potreban novac, već tehnološka ulaganja, koja se takođe mogu meriti novcem.
Pa, verovatno ono što Si Đinping želi politički da postigne jeste podrška njegovom stavu po ukrajinskom pitanju.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
