Veliku pažnju javnosti u Srbiji, ali i u region privukao je nametnuti zakon o negiranju genocida u BiH, odnosno zabrana veličanja ratnih zločinaca.
Tim povodom, portal B92.net kontaktirao je Evropsku uniju kako bismo saznali kakav je stav te zajednice kada je reč o odluci sada već bivšeg visokog predstavnika Bosne i Hercegovine, Valentina Incka.
„Obavešteni smo da je nametnut zakon protiv negiranja genocida. Tu odluku je doneo nekadašnji Visoki predstavnik BiH, gospodin Incko. Poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca su kontradiktorni fundamentalnim evropskim vrednostima“, navodi se u odgovoru Brisela.
Iz Evropske unije ističu da očekuju od lidera Bosne i Hercegovine da promovišu atmosferu pomirenja.
„Da se na taj način prevaziđe zaostavština rata i izgradi trajni mir. To je preduslov za stabilnost i bezbednost u BiH, kao i osnov za put te zemlje ka Evropskoj uniji. To je jedan od 14 ključnih prioriteta mišljenja Komisije u vezi sa prijavom BiH za članstvo u EU“, rečeno je za naš portal u EU.
Na pitanje B92.net šta misle o novom Visokom predstavniku, iz Brisela kažu da se EU raduje dobroj saradnji sa novim predstavnikom Kristijanom Šmitom, koji je od 1. avgusta stupio na funkciju.
„Računamo na kancelariju OHR da će nastaviti da radi na ostvarivanju pet ciljeva i dva uslova koje smo dogovorili još 2008. godine, dok 5+2 model za BiH koji se tiče međunarodnog nadzora nije ispunjen. Zajedno sa svim partnerima u BiH, EU će nastaviti da podržava tu zemlju u reformama i napretku na putu ka Uniji, zajedno sa aspiracijama njenih građana“, kažu iz EU za B92.net.
Podsetimo, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) je ad hoc međunarodna institucija odgovorna za nadgledanje implementacije civilnih aspekata Mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
Funkcija visokog predstavnika je uspostavljena u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini, koji se obično naziva Dejtonski mirovni sporazum, dogovorenim u Dejtonu, država Ohajo, i potpisanim u Parizu 14. decembra 1995. godine.
Sredstva za finansiranje OHR-a dodeljuje Savet za implementaciju mira. Budžet OHR-a za 2021/2022. godinu iznosi 5.327.627 evra.
Pregled doprinosa pojedinih zemalja u budžetu OHR-a je sledeći: EU 47.68%, SAD 22%, Japan 10%, UK 6.69%, Kanada 3.03%, Organizacija islamske konferencije 2.5%, Rusija 1,2%, ostali: 6,9%.
Podsetimo, Incko je nametnuo, pozivajući se na bonska ovlašćenja, nametnuo zakon o negiranju genocida, kojim je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina robije.
Novi propis koji je doneo sada već bivši Visoki predstavnik Bosne i Hercegovine Valentin Incko „digao je prašinu“ u Republici Srpskoj, ali i u našoj zemlji.
Zvanična Banjaluka je brzo reagovala, odlučivši da ne prihvata primenu novog propisa, odnosno da uvede promene kojima su predviđene zatvorske kazne za sve one koji izlože poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju simbole Republike Srpske. Kako je navedeno, u pitanju su sankcije i do 15 godina zatvora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu je posle sastanka sa predstavnicima RS kazao da Srbija podržava odluke koje su saglasno doneli svi narodi BiH, odnosno Srbi, Hrvati i Bošnjaci, istakavši da nije dobro nametati zakone.
„Donošenje oktroisanih odluka nije dobro za demokratski politički sistem. Ne verujem da će bilo ko dalje krenuti u dalje korišćenje Bonskih ovlašćenja iz 1997. godine. Ne pada nam ni napamet da učestvujemo u nelegalnom smenjivanju legitimnih predstavnika vlasti u RS ili u legitimizaciji oktroisanih odluka“, kazao je Vučić posle sastanka sa predstavnicima RS.
Upitan da li podržava odluke Narodne skupštine RS povodom Inckovog poteza, Vučić je rekao da nikakvih odluka parlamenta Republike Srpske ne bi bilo da nije pre toga bilo „oktroisanih odluka“.
„Moramo da se raziđemo“
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u sredu je prokomentarisao za TV Prva u kakvoj situaciji se nalazi BiH, odnosno da je nametnuti zakon „lakmus papir kako bi videli kako stvari mogu da se dešavaju“.
„Odgovorili smo snažno. Te priče o genocidu da nam nametnu kao obavezu… BiH je pokazala da ne može da funkcioniše. Ne možemo da živimo zajedno i moramo da se raziđemo“, naveo je Dodik za TV Prva pre sastanka sa Vučićem.
Na pitanje da li je čekao donošenje zakona o negiranju genocida i ovaj trenutak kako bi pokrenuo priču o nezavisnosti, on je odgovorio da mogu da pričaju šta hoće.
„Da napravimo tri odvojene države“, izričit je Dodik.
„Ovo je neraščišćena situacija. Stalno nas guraju u tu priču. Nama su uzurpirali ono što nam je međunarodnim pravom dato“, dodao je on.
Srpski član Predsedništva BiH kritikovao je Incka i rekao da „ništa nije obavio“, te je kazao da mu je otac bio oficir Gestapoa, i objasnio da je on odgajan po tim načelima. Takođe je kritikovao prihvatanje Kristijana Šmita kao Visokog predstavnika BiH, iako nije izabran po ustaljenoj proceduri. Dodik je naveo da Šmit nema legitmitet.
On je čovek koji ima nesumnjivo veliko iskustvo, ali kao visoki predstavnik on za nas nema legimtimet, poručio je Dodik posle sastanka sa Vučićem.
I Hrvati uz Srbe
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocenio je da je da je funkcija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostatak prošlosti.
Grlić Radman je za nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da je funkcija visokog predstavnika relikt iz neposrednog posleratnog perioda, a da danas predstavlja manifestaciju deficita demokratije u političkom životu zemlje.
Govoreći o tzv. bonskim ovlašćenjima visokog predstavnika, koja je dosadašnji predstavnik Valentin Incko iskoristio prilikom nametanja zakona o zabrani negiranja genocida, Grlić Radman rekao da Kancelarija visokog predstavnika ima pravo da koristi bonska ovlaštenja, ali je ocenio da njihova primena predstavlja deficit demokratije koji je nespojiv s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine.
„Bosna i Hercegovina nije mesto za eksperimente. To kažem ne samo kao ministar spoljnih poslova Hrvatske nego i neko ko je u BiH i rođen i čija porodica od tamo potiče“, rekao je Grlić-Radman aludirajući na Bonska ovlašćenja kojima raspolaže visoki predstavnik koji može da smenjuje političare i dekretom donosi i ukida zakone.
Takođe je rekao da ni centralističke tendencije nekih političara iz redova Bošnjaka nisu rešenje.
„Centralistički pristup bi u BiH mogao da vodi ka nestabilnosti. Jer ko bi zapravo bio nosilac bosanskohercegovačke državnosti kada bi samo vredelo pravo brojčano najjačeg konstitutivnog naroda“, rekao je Grlić-Radman.
Izetbegović čestitao Incku
Lider bošnjačke SDA i predsedavajući Doma naroda Parlamenata BiH Bakir Izetbegović čestitao je ranije Incku na odluci da nametne odredbe Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida.
“To je ljudska i civilizacijska odluka u korist, na prvom mestu, porodica žrtava genocida. Ovom odlukom Visoki predstavnik je pomogao građanima Bosne i Hercegovine, učvrstio je autoritet svog naslednika, skinuo je hipoteku genocida sa vrata časnijem delu srpskog naroda, i sa dignitetom zavšio svoj mandat u BiH”, rekao je Izetbegović, a preneli su sarajevski mediji.
(b92)
