U susret razgovorima Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija mislim da je važno da još jednom razjasnimo suštinu koncepta „Zajednice srpskih opština“ (u Briselskom sporazumu označene kao „asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom).
O pravnom aspektu neću govoriti ovom prilikom iz dva razloga. Za razliku od drugih struka, pravnička struka je bila na visini zadatka kada je u pitanju kritička analiza Briselskog sporazuma.
Objavljeno je preko dvadeset radova naših najistaknutijih profesora, doktora ustavnog prava i drugih istaknutih pravnika i svi su ga negativno ocenili iz ugla očuvanja suvereniteta Srbije. Tome treba dodati i izdvojena mišljenja četiri sudije Ustavnog suda koji se nisu saglasili sa odlukom da sud ne razmatra ustavnost Briselskog sporazuma, jer je tobože reč o političkom, a ne pravnom aktu.
Drugi razlog je u tome što nije sada vreme da dajemo Prištini ideje koje sve argumente može da koristi u procesima koji traju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Na političkoj ravni se podižu tenzije oko toga da li će ZSO uopšte biti ustanovljena i, ako hoće, koja će ovlašćenja imati. Takav pristup je pogrešan.
Ključno je, naime, da se razume da to uopšte nisu odlučujuća pitanja kada se govori o ZSO. Od najveće važnosti je pitanje da li je ZSO u okviru široke autonomije Kosova i Metohije, koje je u sastavu Srbije, ili je „rešenje“ za ZSO nađeno u okviru samostalne države ”Kosovo”.
Ako se u predstojećim pregovorima planira da ZSO bude u okviru tzv. nezavisnog Kosova, onda ovlašćenja te zajednice mogu slobodno da budu na nivou Republike Srpske, što se zapadnih mentora Prištine tiče. Govorim, naravno, hipotetički, i u tehnici pregovaranja će se uvek insistirati da to ne može da bude tako.
Ali, da bismo se mi razumeli, evo, neka je naš pregovarački tim bio izuzetno uspešan i obezbedio za ZSO takve nadležnosti. Pa šta? One sekunde kada se Srbija saglasi sa time da je tzv. Kosovo posebna država, sve će biti poništeno. Kosovo odmah ulazi u NATO, a u nekom daljem koraku ujedinjuje se sa Albanijom.
Najveći i jedini pravi strah Srba na Kosovu i Metohiji – da Srbija odustane od svoje državnosti na KiM, u slučaju da se zadovoljimo širim ovlašćenjima ZSO – obistinilo bi se i preostali Srbi bi se masovno iselili sa Kosova i Metohije.
[adsenseyu1]
Prema tome, svako odustajanje od suvereniteta Srbije na KiM, odnosno svako saglašavanje sa državnošću tzv. Kosova čak i kada se ne koriste reči „stolica u UN“, vodi ka završetku etničkog čišćenja Srba sa KiM.
Nikakvim brzim uspostavljanjem ZSO i nikakvom sadržinom ovlašćenja ZSO se ne može izbeći katastrofalni ishod po Srbiju i srpski narod ukoliko bi se odustalo od Ustava Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Zbog toga mislim da je neophodno da se svi uticajni subjekti u našem društvu, pre svih SPC, izjasne ponovo u pogledu ovog predloga koji uspostavlja državnost tzv. Kosova, pošto građanima nije dovoljno jasno da je koncept „stolica u UN“ (što je narodu jasno i oštro odbacuje takvu ideju po bilo koju cenu) suštinski isto što i „prihvatiti predlog EU o normalizaiji odnosa Beograda i Prištine”.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Branko Pavlović (RT)
