Moskva je uvek bila mesto sa visokom koncentracijom špijuna iz celog sveta. Ovde su se odigravale okrutne i nemilosrdne špijunske igre, a verovatno se i dalje odigravaju. Predstavljamo vam ključna mesta u Moskvi na kojima se KGB borio protiv CIA
Hotel Peking
Ovaj slavni impresivni kompleks koji je ujedinio hotel i restoran izgrađen je u vreme Staljina. Nije tajna da je bio pod nadzorom KGB-a. Većina konobara i šefova sala bili su agenti KGB-a, a u hotelskim sobama i restoranu bili su postavljeni uređaji za prisluškivanje.
[adsenseyu1]
U hotelu Peking su odsedali i agenti iz drugih sovjetskih gradova prilikom poseta Moskvi.
1961-1962 u ovom hotelu je britanski špijun Grevil Mejnard Vajn vodio sastanke sa pukovnikom Glavne obaveštajne uprave (GRU) Generalštaba Oružanih snaga Olegom Penjkovskim, koji je ujedno bio i agent CIA-e, piše „Ruska reč“.
Penjkovski je bio poznat kao „pukovnik tri obaveštajne službe“: sovjetske, američke i britanske. U SAD i Velikoj Britaniji je napredovao u rang pukovnika, a obećano mu je da će moći da sam sebi izabere mesto u obaveštajnoj službi.
Penjkovski je u hotelu Peking obično predavao Vajnu fotografije tajnih dokumenata o sovjetskom oružju (ukupno 5000 fotografija), dobijao nove zadatke, novac i poklone.
Kej Maksima Gorkog br. 36
Pukovnik GRU-a i agent CIA-e Penjkovski je živeo u zgradi broj 36 Keja Maksima Gorkog (danas Kosmodamjanski kej). Agenti KGB-a su počeli da ga prate 1963. godine.
U jednoj saksiji za cveće na balkonu iznad njegovog stana je bila postavljena mala kamera. Snimci su dokazali da je Penjkovski fotografisao tajne dokumente pored prozora svojim kompaktnim Minoks fotoaparatom.
Penjkovski je iste godine uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu.
Krasnoluški most
Krasnoluški most u jugozapadnom delu Moskve bio je mesto susreta agenata CIA-e i saradnika Ministarstva spoljnih poslova SSSR-a Aleksandra Ogorodnjika. Američka obaveštajna služba ga je vrbovala dok je radio u Kolumbiji 1974.
Tajne informacije između Ogorodnjika i CIA-e prenosile su se u specijalnim kontejnerima kamufliranim kao kamenje ili letve, a skrivali su ih u stubovima mosta.
Ogorodnjik je uhapšen 22. juna 1977. godine, ali je u pritvoru uspeo da izvrši samoubistvo. KGB se pobrinuo da CIA ne sazna o njegovoj smrti. Igra je morala da se nastavi.
15. jula 1977. saradnica američke ambasade i agent CIA-e Marta Peterson je pokušala da ostavi novi kontejner za Ogorodnjika na Krasnoluškom mostu i bila je uhapšena. Dan kasnije je proterana iz Sovjetskog Saveza.
Krasnoluški most je zamenjen novim Lužnjeckim mostom početkom 2000-ih. Ipak, stari stubovi i dalje stoje, pa i oni koji su nekada skrivali kontejnere sa tajnim informacijama.
Železnička stanica „Severjanjin“
1985. godine KGB je pratio agenta CIA-e Pola Zalakija, koji je sakrio kontejner u obliku kamena nedaleko od železničke stanice „Severjanjin“, na liniji Moskva-Jaroslavlj.
Nekoliko nedelja kasnije sovjetski operativci su uhapsili Leonida Poleščuka, saradnika KGB-a i agenta CIA-e u pokušaju da pokupi ostavljeni kontejner. Poleščuk je aktivno prenosio informacije Amerikancima o sovjetskim agentima u Nepalu i Nigeriji.
Kontejner je bio pun novca – 25 000 rubalja (u to vreme dovoljno za četiri nova automobila). Bio je to Poleščukov honorar.
Leonid Poleščuk je pogubljen 1986. godine.
Hram Vasilija Blaženog
Reklo bi se da se Hram Vasilija Blaženog na Crvenom trgu, u samom srcu Moskve, teško može nazvati idealnim mestom za tajne operacije CIA-e. Ali bilo je upravo tako.
[adsenseyu4]
Zavijene stepenice do drugog sprata bile su idealno mesto za diskretno predavanje poruke. Osim toga, strani diplomatski predstavnici van centra Moskve su mogli samo da izazovu sumnju.
1985. godine pukovnik KGB-a Oleg Gordijevski, koji je jedanaest godina radio kao britanski špijun, pripremao se da beži iz SSSR-a. Bio je dogovoren sastanak sa stranim agentom u Hramu Vasilija Blaženog. Gordijevski je očekivao uputstva za bekstvo. Ali Hram je iznenada bio zatvoren.
Gordijevski je uspeo da se oslobodi sovjetskih agenata koji su ga pratiti i da pobegne u Veliku Britaniju. U odsustvu je osuđen na smrtnu kaznu zbog izdaje. Do danas je jedan od retkih izdajnika koji su uspeli da pobegnu.
(Blic)
