Sukob između Rusije i Ukrajine približava se jednogodišnjoj granici i ne nazire mu se kraj. On jede oskudne evropske resurse, sprečava milione izbeglica da se vrate kući i slabi globalne ekonomske izglede, dok SAD i neke evropske zemlje potpiruju vatru rata, nastavljajući da šalju oružje Ukrajini.
Kako će se završiti sukob Rusije i Ukrajine? Koji su najveći kamen spoticanja za pregovore i diplomatsko rešavanje?
U intervjuu za Global Times, Džordž Galovej, britanski parlamentarac u šest mandata, rekao je da preduslov za okončanje sukoba „nije samo to da Ukrajina nikada neće podneti zahtev za ulazak u NATO. Osnova svega je da NATO nikada neće biti u Ukrajini, ni njihovo oružje, ni njihovo osoblje, niti njihov geostrateški pogled na svet“.
GT: Šta mislite, kuda će ići sukob u Ukrajini 2023. godine?
Galovej : Mislim da je vojna, politička situacija u Ukrajini dostigla važnu prekretnicu. Čini se da se neke jedinice povlače iz duge bitke u pozadinu. Ostalo će, pretpostavljam, uslediti. Ako ne, ruske oružane snage će ih uništiti, verovatno čak i za nekoliko dana, a ne nedelja. Ovo je postala svojevrsna Staljingradska bitka, koja je pre 80 godina bila prekretnica u Drugom svetskom ratu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Politička situacija će sve brže eskalirati zbog vojnog i strateškog poraza. Već postoji zamena ministra odbrane. Ukoliko Ukrajinci ne dobiju vladu koja je slobodna da pregovara o prekidu političkog sporazuma i prekidu sukoba, vojna situacija će se za njih naglo pogoršati u narednih nekoliko meseci.
GT: Šta mislite da će biti najveći kamen spoticanja za pregovore i diplomatsko rešenje sukoba?
Galovej: Zapad je spreman da se bori do poslednje kapi ukrajinske krvi, ali ne i svoje. Glavni kamen spoticanja je svakim danom sve veći. Da je sporazum postignut pre devet meseci, Ukrajinu bi to koštalo manje nego devet meseci kasnije, a manje nego što će biti 10, 12 ili 15 meseci kasnije. Dakle, cene rastu preko dogovorenog kraja.
Ali postoje određeni preduslovi da Rusija prestane da se bori. A jedna od njih nije samo da Ukrajina nikada ne uđe u NATO. Ukrajina nikada nije ušla u NATO, ali je NATO ušao. NATO je bio svuda u Ukrajini, iako Ukrajina nije bila članica. To je nešto o čemu bi se moralo voditi računa u diplomatskom sporazumu.
Dakle, preduslov nije samo da Ukrajina nikada neće podneti zahtev za ulazak u NATO. To je da NATO nikada neće biti u Ukrajini, ni njihovo oružje, ni njihovo osoblje, ni njihov geostrateški pogled na svet. Ukrajina bi morala da bude zaista neutralna država. Mislim da to trenutno nije lako zamisliti. Osim bilo čega drugog, Zapad im je dao stotine milijardi dolara i neće tek tako otići od te investicije.
GT: Kao što ste spomenuli, države članice NATO-a predvođene SAD-om kontinuirano šalju oružje Ukrajini, uključujući, nedavno, borbene tenkove. Neki kažu da bi tenkovi mogli promeniti igru. Neki pozivaju da se Ukrajini ponudi još naprednije oružje. Kako gledate na te glasove?
Galovej: Tenkovi sigurno neće promeniti igru. Pre svega, američki tenkovi, tenkovi Abrams, nisu se dobro pokazali ni u Iraku ni u Avganistanu, protiv pobunjenika ili improvizovanih eksplozivnih naprava pored puteva. Verzija tenkova Abrams koju su SAD pristale da daju Ukrajini je verzija bez njene najvažnije sposobnosti, a to je oklopna sposobnost. Oni ne žele da se izlažu veoma velikom riziku da ovaj oklop padne u ruske ruke i bude preokrenut, konstruisan sa tajnama oklopa koje je dobila Rusija.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Pre svega, to nisu pravi tenkovi Abrams. Drugo, neće ih biti pre kraja godine, možda ni sledeće. I treće, oni dolaze u nedovoljnom broju da bi izvršili bilo kakav uticaj na bojno polje. Dakle, ovo je sve predstava.
Nemački Panceri, koji su prešli ukrajinsku granicu da bi se ranije borili protiv Rusa. Ni oni ne dolaze u dovoljnom broju. Nemci su polovični oko toga. Oni su bili prisiljeni, ucenjivani čak i od svojih zapadnih partnera da dozvole nabavku ovog oružja.
Nekoliko tenkova ovde ili tamo, čak i nekoliko stotina tenkova ovde ili tamo, neće praviti nikakvu značajnu razliku, ali će ostaviti članice NATO-a praktično bespomoćne, ispraznivši sopstvene zalihe za snabdevanje Ukrajine, koja koristi, ali ne uspeva da popuni svoje zalihe.
Dakle, dobro je što Rusija nema nameru da izvrši invaziju na Zapadnu Evropu, jer ako ima, to bi moglo biti prokleto brzo u Parizu, jer ko će ih, osim upotrebe nuklearnog oružja, zaustaviti? Srećom, siguran sam da je to veoma daleko od umova ruskog rukovodstva. Oni samo žele da nemaju neprijateljske projektile na svojoj granici. Zato će Ukrajina morati da bude potpuno demilitarizovana i propisno neutralisana pre nego što se ovaj sukob okonča.
GT: U svojoj emisiji ste rekli: „Ni jedan poslanik, niti jedan, ne osporava liniju na kojoj se nalazimo u ovom ratu. U politici je potpuni vakuum. Ovo je bez presedana u parlamentarnoj istoriji“. Šta to ukazuje?
Galovej: Sedeo sam u britanskom parlamentu skoro 30 godina, i moje iskustvo je bilo da kada je parlament bio jednoglasan, skoro uvek je jednoglasno bio pogrešan, u malim stvarima. Nikada nije bilo jednoglasno o velikim stvarima.
Uzmite velika pitanja o ratu u Iraku. Stotine članova parlamenta protivili su se, u predvorjima za glasanje, invaziji i kasnijoj okupaciji Iraka. Dakle, što se tiče velikih pitanja, ovo se nikada ranije nije dogodilo, ali se dogodilo sada.
Ni jedan poslanik od 650 nije se protivio ratu NATO-a u Ukrajini. To mi govori da uz svu trubu o demokratiji, slobodi govora, slobode na Zapadu nema. To se čini obrnuto proporcionalno stvarnosti, realnost je da je demokratija, kako su je ranije definisali, manje-više mrtva u zapadnim zemljama.
GT: Rob Bauer, predsednik Vojnog komiteta NATO-a, nedavno je rekao da je alijansa „spremna“ za direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Koliko je verovatno da bi se NATO direktno uključio u sukob?
Galovej: Nije ni malo verovatno, osim ako žele da eskaliraju do nuklearnog sukoba.
NATO je potpuno nesposoban da se suprotstavi Rusiji u konvencionalnom ratu. Britanske oružane snage, koje su vojska, mornarica i vazduhoplovstvo, mogle da stanu na fudbalski stadion, a ne na najveći fudbalski stadion u Engleskoj. Imaju jednodnevnu municiju, navodi list Dejli mejl. Brzo bi im ponestalo municije. Ostaće i bez vojnika.
Oni ne bi mogli da izdrže sukob sa Rusijom ni jednu nedelju, čak i da se bore kundacima. A Britanija je druga najvažnija vojna komponenta NATO-a, a SAD prva. Ali čak i SAD imaju samo 100.000 vojnika u Evropi, nemaju kapacitet da se brzo pojačaju dobro obučenim, dobro opremljenim snagama. To je prilično loša, mrtva snaga.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ostale zemlje u NATO-u su tigrovi od papira. Oslikani su vojnim bojama, ali nemaju vojne sposobnosti vredne pomena i nemaju podršku javnosti za vojne avanture.
Ako postane nuklearna situacija, to je smak sveta. I da li bi njihove oružane snage bile spremne da to urade? Da li bi oni srušili svoje vlade, ako bi to od njih zatražili? Da li bi javnost sedela sa strane dok to postaje sve verovatnije? Sve su to veoma velika pitanja.
Zato je moj savet kineskom narodu i vladi da se ne plaše ovog papirnog tigra. Nikada nisu bili slabiji, i nikad očiglednije da su slabi.
GT: Ako je to slučaj, može li evropska bezbednost i dalje zavisiti od NATO-a?
Galovej: Ne, jedini način da imamo sigurnu budućnost je da imamo bezbednosnu arhitekturu koja uključuje svakoga, a ne onu koja je konstruisana protiv nekoga. Nemačka i Rusija su imale veoma dobre odnose poslednjih decenija. Nemačka je više od 50 odsto zavisila od veoma jeftine i pouzdane ruske energije. Apsolutno nije bilo potrebe za bilo kakvim sukobom između njih.
Da budemo pošteni, i Angela Merkel, pa čak i Emanuel Makron, više puta su pozivali na bezbednosnu arhitekturu koja uključuje Rusiju. Ali anglosaksonski odnosi, Australija, Novi Zeland, Kanada, SAD i Britanija, sa još jednom ili dve zemlje, nikada to nisu dozvolili, a sada su uništili svaku mogućnost dobrih odnosa Rusije i Nemačke, Rusije i Francusko za partnerstvo, bilo u oblasti bezbednosti ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ako želimo da budemo sigurni, to se može postići samo dogovorom, pregovorima, pristupom za svakog ponešto.
Predsednik Putin je izložio kako bi takva arhitektura izgledala, ne juče, već davno, 2008. godine u Minhenu, u kome je skicirao šta bi ta bezbednosna arhitektura mogla i treba da bude. A isto je i sa Kinom. Kakve veze Severnoatlantski savez ima sa Tihim okeanom, Južnim kineskim morem, Tajvanskim moreuzom, veoma je teško videti. Osim ako zemlje NATO-a u osnovi ne zbace svoj sadašnji sistem i ne postanu militarizovano, društvo vanrednog stanja sa punom militarizacijom svojih proizvodnih kapaciteta, one nisu u poziciji da se bore ni protiv Rusije ni Kine, a još manje protiv oboje zajedno.
GT: U tom kontekstu, da li mislite da će nastati „azijski NATO“? Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg je nedavno posetio Južnu Koreju i Japan, a Kina je bila visoko na dnevnom redu. Ako se NATO proširi na Aziju i Pacifik, šta bi to donelo Evropi i svetu?
Galovej : NATO je zaista samo SAD, tako da sve zavisi od toga kakva javna podrška postoji za rat u SAD.
Od Donalda Trampa smo videli veoma oštar neprijateljski stav protiv beskrajnog rata, protiv NATO-a. Sledeći predsednički izbori su 2024. Dakle, velika je mogućnost da će SAD izabrati vladu koja ne želi da ide dalje ovim putem.
Ali čak i ako to nije slučaj, američka ekonomija je tako krhka. Proizvodni kapacitet SAD na vojnom industrijskom nivou je tako ozbiljno nategnut. Malo je verovatno da su SAD u poziciji da vode rat u Aziji.
A ostalo je ono što ja zovem Musolini. Musolini je išao po svetu, preteći ljudima Hitlerovom vojskom. Nije imao svoju vojsku, ali je mogao da ih ugrozi Hitlerovom vojskom. I to rade drugi. Australija, na primer, da li Australija ima vojsku? Može li se Australija boriti protiv Kine? Ne, to je apsurdan predlog, ali može implicitno da zapreti Kini vojskom SAD. Ali šta ako sama američka vojska nije u stanju da se uključi u mega ratove? Nismo govorili o lokalnom okršaju.
Politički gledano, azijski NATO je u nastajanju, iako nisam siguran da je Južna Koreja bila toliko uzbuđena poslednjom Stoltenbergovom posetom. Nisam siguran da narod Južne Koreje želi da rizikuje svoj prosperitet pridruživanjem ratnom logoru protiv Kine.
Japan je druga stvar. Ne znamo u kojoj meri je nekadašnji divlji, rasistički, grabežljivi japanski ekspanzionizam još uvek prisutan u srcima i umovima japanskog naroda. Zato su pokušaji da se Japan uvuče u azijski NATO, suprotstavljajući se Kini, najzlobniji od svih.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
