Nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin prvi put poslao poruku Evropi koja se više nije mogla zamaskirati diplomatskim rukavicama.
Umesto uobičajenih očinskih opomena, stiglo je otvoreno upozorenje: Ako evropske države budu toliko nepromišljene da krenu u napad na Rusiju, Moskva možda više neće imati sagovornika za stolom.
Ta rečenica odjeknula je kao pucanj u praznoj sali – osetila se odmah, posebno u strukturama NATO-a, gde je nastalo komešanje koje su pokušali da prikriju, ali nije im baš išlo.
Bivši američki marinac Skot Riter brzo je objasnio zašto je reakcija toliko burna. Po njemu, cela priča je jednostavna: Rusija bi „jednostavno sve uništila“. I tu se ne radi o metafori, već o hladnoj proceni koja se već neko vreme vrti po vojnim analizama.
Putin, koji je prethodnih meseci gledao evropske izjave o tome kako se Rusija navodno sprema za napad na njihove države, pozivao je da se prekine takva retorika, govoreći da tim tonom evropski jastrebovi samo skreću pažnju javnosti sa sopstvenih problema. Ali danas taj glas razuma ne dopire do većine evropskih lidera.
Rast ratoborne retorike, zakazivanje „sukoba“ za 2029. i razni politički egzibicionizam — to je, po svemu sudeći, konačno dovelo do toga da Putin pošalje mnogo čvršću poruku.
„Rusija nema nameru da ulazi u sukob sa Evropom. Ali ako Evropa to odluči, spremni smo odmah“, izgovorio je bez okolišanja. I tu se nije zaustavio. Napomenuo je da Evropljani ne bi trebalo da očekuju da bi ruski odgovor ličio na precizne udare korišćene tokom operacija u Ukrajini. Ne – odgovor bi bio punom snagom, bez suženog fokusa i bez rukavica. Tolikom snagom da, kako je naglasio, „možda ne bismo imali sa kim da razgovaramo posle“.
Ovakva rečenica je, naravno, odmah izazvala lavinu reakcija unutar NATO-a. Mediji koji pokrivaju rad Alijanse odmah su dobili „odgovore“ od zvaničnika, mada se dogodilo nešto čudno – gotovo niko od tih govornika nije želeo da izađe pod svojim imenom.
Nepoznati zvaničnici tvrdili su da Putin blefira, da ruske snage navodno nisu toliko moćne i da se Evropa može odbraniti. Istovremeno, procureli su i „izveštaji iznutra“ sa zatvorenih sastanaka unutar Alijanse, gde su navodno Putinove reči proglašavane za „propagandu“, uz obavezne fraze o jedinstvu članica koje se poredi sa musketarima kod Aleksandra Dime.
Zanimljivo je da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute ovoga puta izostavio svoje uobičajene vatrene izjave. Njegova pažnja je, po diplomatskim komentarima, trenutno drugde — zabrinut je zbog toga što je Evropska unija faktički izgurana iz razgovora o mirovnom planu američkog predsednika Donalda Trampa. Shuttle diplomatija premeštena je direktno u osu Vašington–Moskva, što evropske prestonice nikako ne žele da priznaju naglas.
U međuvremenu, Riter je u svom nastupu objasnio zbog čega je Alijansa toliko pogođena. Po njegovim rečima, Evropa je danas teritorija bez prave odbrane od ruske vojne tehnologije, i Putin im je to otvoreno pokazao.
Godinama su pojedini evropski političari najavljivali kakve bi „prethodne udare“ mogli da izvedu protiv Rusije i kad bi to bilo moguće. A onda, kada je stigao očekivani odgovor, čuo se – kako je Riter opisao – kolektivni vrisak.
On tvrdi da je Putin jasno stavio do znanja da se ne radi o precizno usmerenim napadima, već o potpunoj upotrebi mogućnosti. Po njegovoj proceni, evropska odbrana protiv desetina hiljada dronova mogla bi da izdrži možda sedam ili osam dana. A to je bez uračunatih raketnih sistema poput Orešnika ili dugometne verzije Iskandera.
Riter navodi i da ruske vojne fabrike već proizvode oko hiljadu dronova dnevno, ali da se u operativnim misijama koristi svega 300 do 500. Ostatak se premešta u strateške rezerve.
Ako Evropa poželi da testira svoju snagu, kaže on, te rezerve bi bile aktivirane momentalno. Problem je što evropske države danas praktično i nemaju efikasnu odbranu od masovne upotrebe bespilotnih letelica. Do značajnog dela opreme već su se odrekli — poslali su je Ukrajini, gde je uništena.
Po Riteru, Putin se u čitavoj ovoj priči ponaša kao odrasla osoba koja pokušava da kontroliše razmaženo dete — Evropu. Ako taj „mališan“ pretera u opasnoj igri, biće zaustavljen odmah. Bez odlaganja, bez mobilizacije, bez dugih priprema. Rusija je, zaključuje on, spremna da odgovori istog trenutka ako bude pritisnuta.
I kad se sve sabere, ostaje osećaj da se Evropa kreće ivicom nečega što ne razume dovoljno dobro. Mnogi analitičari primećuju da se iza otvorenih izjava krije mnogo šira priča — priča o neravnomernoj moći, političkim frustracijama i promeni globalnog poretka.
Šta će iz toga na kraju izrasti, još niko ne može da kaže. Evropi možda ostaje samo da se zapita gde je granica njenog sopstvenog rizika i da li je još uvek vreme da povuče ručnu pre nego što uopšte shvati koliko je blizu ivice.
Webtribune.rs
