Sankcije EU na ruski dizel koji stiže pomorskim putevima stupaju na snagu 5. februara. Ko će „uskočiti“ u pomoć i da li će to biti dovoljno za potrebe bloka
Evropska unija (EU) uvezla je prošle godine oko 220 miliona barela ruskog dizela a sada će, pokušavajući da se sankcijama oslobodi „zavisnosti“ od Rusije, pomoć morati da potraži od saveznika Rusije – Kine.
Dizel gorivo je, objašnjava „Blumberg“, od suštinskog značaja za ekonomiju bloka budući da se koristi za napajanje automobila, kamiona, brodova, građevinske i proizvodne opreme.
Kada 5. februara stupi na snagu zabrana pomorskog uvoza dizela, EU će se naći pred izazovom da nađe drugog dobavljača goriva koje, ilustracije radi, može da ispuni 14.000 olimpijskih bazena.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Najočigledniji izbor je Bliski istok zbog relativne blizine Mediteranu i novih rafinerija; Indija i Sjedinjene Američke Države dugogodišnji su snabdevači EU i već su najavile da su voljni da povećaju svoje isporuke ali „Blumberg“ navodi da će Unija morati da se okrene i Kini.
„Kina drži ključeve svih viškova prerađivačkih kapaciteta na globalnom nivou“, rekao je Mark Vilijams, direktor istraživanja u istraživačkoj i konsultantskoj grupi „Vud Mekenzi“.
Isporuke dizela iz Kine dramatično su porasle poslednjih meseci. Iako samo delić tog tereta stiže do Evrope, on povećava regionalne zalihe što, teorijski, znači da burad drugih proizvođača mogu da krenu put EU, navodi „Blumberg“.
Prva kineska kvota za izvoz goriva za 2023. porasla je za skoro 50 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije, što čini malo verovatnim da će se isporuke dizela vratiti na niske nivoe viđene početkom 2022.
Izvoz dizel goriva iz Kine mogao bi da bude 400.000 do 600.000 barela dnevno tokom prve polovine ove godine, rekao je Vilijams. To je sličan obim onome što EU i UK trenutno mogu da izgube u pogledu isporuka pomorskim putem iz Rusije.
„Predstoji potpuna promena u pogledu trgovinskih tokova dizela od početka februara“, rekao je on.
Međutim, Kina ume da pruži prioritet svom okruženju u odnosu na profit od izvoza goriva, i to bi moglo i sada da se dogodi, upozorava „Blumberg“.
Potencijalni problemi
Iako opcije za snabdevanje EU postoje, postoji i potencijalno šira zabrinutost: da li bi sankcije EU mogle dovesti do toga da ruska burad potpuno nestane sa globalnog tržišta?
Ako Rusija ne bude u stanju da pronađe dovoljno novih kupaca za svoja goriva, šta onda? Ako, kao posledicu toga, Moskva smanji proizvodnju u svojim rafinerijama, to bi moglo da dovede do pada globalne ponude i samim tim skoka cena.
Čak i ako bude dovoljno kupaca, izvlačenje goriva iz Rusije moglo bi da bude izazov. Mnogi špediteri će biti oprezni u pogledu kršenja zapadnih sankcija, koje predviđaju da cena ovih tereta ne može biti iznad granice od 60 dolara po barelu za sirovu naftu, dok za dizel tek treba da se odredi.
Krajem prošle godine, agencija za određivanje cena nafte „Argus“ procenila je ruski dizel na 926 dolara po toni (oko 124 dolara po barelu), dok je neruski dizel 30 dolara po toni (oko 4 dolara po barelu) skuplji.
Ako gornja cena bude postavljena znatno ispod tržišnog nivoa, onda veliki deo globalne flote tankera ne bi prenosio ruski teret jer ne bi mogli da pristupe uslugama G7 kao što je osiguranje.
Pitanje potražnje
Sa druge strane, piše „Blumberg“, tu je pitanje koliko će jaka biti potražnja?
Blaga zima u Evropi je pomogla, smanjivši potrošnju lož ulja i spustivši cenu prirodnog gasa, što, u teoriji, rafinerijama omogućava da jeftinije proizvode visokokvalitetni dizel. Time se takođe smanjuje podsticaj kompanijama da koriste gas umesto nafte za proizvodnju električne energije.
„Makroekonomsko usporavanje postepeno guši evropsku potražnju za dizelom“, rekao je Benedikt Džordž iz „Argusa“. „Podaci po zemljama pokazuju da je potražnja za dizelom u Evropi već smanjena za najmanje pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tokom recesije 2008. godine, potražnja za dizelom je pala za oko 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu na najnižoj tački.“
Uz to, investiciona banka „Goldman Saks“ više ne predviđa recesiju evrozone jer se, navodno, ekonomija pokazala otpornijom od očekivanog, navodi „Blumberg“.
Uloga Turske
Ne treba potcenjivati ni ulogu potencijalnih zemalja posrednika u pomaganju da se ublaže posledice EU sankcija i ograničavanja cene goriva.
Turska, na primer, koja nije deo EU, u teoriji bi mogla da uvozi velike količine ruskog dizela i onda to iskoristi za snabdevanje svog domaćeg tržišta. To znači da bi Ankara mogla da prodaje EU svoj „neruski“ dizel koji proizvodi u sopstvenim rafinerijama po potencijalno mnogo višoj ceni.
„Što je veća potražnja i veći pad ruske proizvodnje dizela, stvari bi mogle da postanu komplikovanije“, rekao je analitičar Hedi Grati.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
(RT)
