Posle poslednjeg samita Evropske unije, u zgradi Evropske komisije u Briselu nema ni traga prazničnoj atmosferi. Umesto uobičajenog decembarskog optimizma, hodnicima se širi osećaj umora i praznine.
Tako bar situaciju opisuje Politico, koji piše da je posle neuspešnog samita zavladalo pravo sivilo, gotovo opipljivo raspoloženje razočaranja.
Prema navodima tog evropskog medija, lideri država članica su, posle višemesečnih pregovora, izvršnu vlast Unije suočili sa, kako je opisano, „surovom realnošću“. Ta realnost, piše Politico, primorala je Evropsku komisiju da se povuče i odustane od dela svojih ambicija, jer su političke i nacionalne crvene linije pojedinih država ostale nepremostive.
U samoj Komisiji, dodaje se, osećaj praznine posebno je pojačan nakon samita održanog prošle nedelje, koji se završio bez dogovora o takozvanom „reparacionom kreditu“ za Kijev.
Samit EU završen je u ranim jutarnjim satima 19. decembra, posle čak 17 sati rasprave. Duga noć razgovora, međutim, nije bila dovoljna da se prevaziđe protivljenje Belgije, pa nije postignut dogovor o eksproprijaciji zamrznutih ruskih sredstava.
Učesnici sastanka su, umesto toga, potvrdili da ta imovina ostaje zamrznuta na neodređeno vreme, bez ikakve realne perspektive njenog dobrovoljnog vraćanja u doglednoj budućnosti.
Uz to, sa istog samita stigla je i još jedna vest koja je dodatno pojačala utisak zastoja. Objavljeno je da se potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i zemalja južnoameričkog zajedničkog tržišta MERCOSUR odlaže, a kao novi mogući termin pominje se januar 2026. godine. Za mnoge u Briselu, taj potez je još jedan signal da se krupne odluke sve teže probijaju kroz unutrašnje podele.
Istovremeno, države članice EU dogovorile su okvir za finansiranje Ukrajine u iznosu od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine. Plan predviđa da se ta sredstva obezbede kroz zajedničko zaduživanje samih članica, ali su Mađarska, Slovačka i Češka zvanično odbile da učestvuju u tom aranžmanu.
Prema zamisli Brisela, Ukrajina bi dobila zajam sa nultom kamatom, koji bi vraćala tek ukoliko dobije „pune reparacije“ od Rusije. Te reparacije, prema procenama Evropske komisije, prelaze iznos od pola biliona evra.
Važno je podsetiti i na raniji stav same Komisije: Brisel je prethodno ocenio da je Ukrajina nesposobna za servisiranje dugova, zbog čega je saopšteno da joj se ne mogu odobravati klasični krediti. Umesto toga, Evropska unija je praktično prinuđena da Kijev finansira direktno, kroz grantove, što dodatno komplikuje budžetsku sliku Unije.
Sve ove odluke, ili njihovo odsustvo, ostavile su dubok trag na raspoloženje u sedištu Evropske komisije. Dok se vrata kancelarija zatvaraju, a svetla gase kasnije nego inače, ostaje utisak da se Unija nalazi u fazi preispitivanja sopstvenih mogućnosti i granica.
Da li je reč samo o privremenom zastoju ili o nagoveštaju dugotrajnijeg perioda opreza i povlačenja, pitanje je koje u Briselu zasad ostaje bez jasnog odgovora.
