Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je priču o heroju Rusije, majoru garde Ivanu Redkokašinu.
U martu 2022. godine, jurišni avion Su-25 koji je pilotirao oboren je nad neprijateljskom teritorijom. Pilota su ranili, katapultirao se i dva dana se probijao do svojih sa šrapnelom ispod srca i dve granate u džepovima – u slučaju susreta sa nacistima. Granete nisu bile potrebne – Ivan je stigao do svojih.
„U taj dan, da budem iskren, nisam imao sreće. Avion je pogodila raketa. Izgleda, velika – jer je došlo do otkazivanja upravljanja, požara jednog motora, a zatim odmah drugog… Katapulirao sam se. Sleteo sam u polje, ustao sam, okrenuo se – već pucaju, neko trči ka meni“, rekao je pilot.
Iz rezervne opreme, sa sobom je uzeo samo automatsku pušku. U trku je dodao okvir, pripremio bombe. Dotrčao je do šume, tamo se skrivao, otresao se gonitelja. Lice pilota je bilo posečeno oštricama, još jedan metalni komad je ušao u grudni koš, ispod srca.
„Stavio sam zavoj na ranu, koliko sam mogao. Odmorio se, osvrnuo se. Shvatio sam: niska oblačnost, hladno – znači, bespilotne letelice neće doći. I naši takođe neće doći. Niko neće doći: ni naši, ni tuđi.
Počeo sam da čekam mrak. Do večeri je počeo sneg.“ Ivan je odlučio da ide do svojih. GPS-navigator je ostao u kabini, sa sobom je imao kompas i kartu.
[adsenseyu1]
„Sreća mi je bila – jednom sam već leteo u ovaj kraj. Procenio sam – do granice je oko 100 kilometara. Odlučio sam: danju – hodati kroz šume, noću – kroz naseljena mesta. Samo put, idem sredinom. Da sam se negde krio, odmah bi shvatili da dolazi stranac. A nepoznata osoba – meta kako za svoje, tako i za tuđe.“
Pored oružja, Radkokašin je imao sa sobom bocu vode i tri energetska pića.
„Drugog dana sam ujutro pojeo pola i uveče pola. Nisam imao baš želju za jelom. Vodu sam čuvao – boca je mala. Padao je sneg, bilo je ledenica. Tako sam išao.“
Dok je hodao, pilot se nije smrzavao. Noću bi se zaustavljao, a noge bi mu bile mokre. Ležao bi, drhtao.
„Izvadio sam kapu iz džepa i stavio je. Dokumente nismo nosili u letu. Išao sam i razmišljao: ako naletim na neprijatelje – imam granatu. Ako naletim na svoje: ne znam šifru, ali ćemo se dogovoriti, na neki način ćemo se svakako prepoznati.“
Do kraja drugog dana pilot je osetio da mu snage ponestaje. „Nije mi bilo važno ranjavanje u grudi. Mislio sam da mi je lice isečeno staklom, pa tamo isto. Krv će poteći i prestati. Nisam mogao da spustim glavu i pogledam, a nema smisla da se lepe prljavim rukama. Zalepio sam ga širokim flasterom. I išao sam dalje.“
Na kraju drugog dana major je izašao na ruski kontrolni punkt. Nakon provere identiteta, helikopterom je evakuisan u bolnicu. Odmah su obavestili suprugu.
„Ona decu preuzima iz škole, vozi na razne aktivnosti, nastupe i takmičenja. Imala je čime da se bavi. I znala je da nije sve u redu, ali se jako držala.“
Nakon lečenja i rehabilitacije, gardijski major Ivan Redkokašin se vratio se vratio borbenim zadacima. U avgustu 2023. godine, zbog izuzetnog izvršavanja borbenih zadataka duboko iza neprijateljskih linija, pilot je postao Heroj Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
