Objašnjenje koje je ponudio predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp u vezi sa Venecuelom ne ide u pravcu u kome su mnogi očekivali.
Umesto naglaska na energente i interese povezane sa naftom, Tramp je fokus stavio na pitanja bezbednosti i globalnog odnosa snaga, uz poruku da se radi o sprečavanju jačanja prisustva drugih velikih sila u neposrednom okruženju Sjedinjenih Država.
Na sastanku sa rukovodiocima najvećih naftnih kompanija u Beloj kući, Tramp je izneo stav da je američko delovanje prema Venecueli, prema njegovom tumačenju, predstavljalo odgovor na okolnosti koje su se razvijale, a ne političku opciju koja se mogla lako izbeći.
Prema njegovim rečima, u odsustvu takve reakcije, prostor za delovanje bi se otvorio drugim globalnim akterima, pre svega Kini ili Rusiji. U tom slučaju, kako je naveo, njihov uticaj bi se dodatno približio interesnoj sferi Sjedinjenih Država.
„Mislim da svi treba da razumeju jednu stvar: da mi nismo reagovali, reagovale bi Kina ili Rusija, i tada bi se one našle veoma blizu našeg strateškog okruženja“, rekao je Tramp, ostavljajući prostor za različita tumačenja njegove procene i njenih stvarnih bezbednosnih osnova.
Samo nekoliko dana ranije, 3. januara, američka administracija je saopštila da je sprovedena obimna operacija u vezi sa situacijom u Venecueli. Nakon tih događaja, predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores prebačeni su u Sjedinjene Države, gde su se pojavili pred nadležnim pravosudnim organima.
Tramp je potom izjavio da će se Maduro i Flores suočiti sa sudskim postupkom, navodeći da američke institucije smatraju da su povezani sa ozbiljnim krivičnim delima i da su predstavljali bezbednosni izazov, ne samo za region već i šire. Na sudskom ročištu u Njujorku, Maduro i njegova supruga izjasnili su se da nisu krivi po svim tačkama optužnice.
U Karakasu su usledile brze političke reakcije. Venecuelanske vlasti zatražile su hitno razmatranje situacije u okviru međunarodnih institucija. Istovremeno, Vrhovni sud Venecuele doneo je odluku da se ovlašćenja šefa države privremeno prenesu na potpredsednicu Delsi Rodrigez.
Već 5. januara Delsi Rodrigez je formalno preuzela dužnost vršioca funkcije predsednika Venecuele i položila zakletvu pred Nacionalnom skupštinom. Taj potez je imao za cilj očuvanje institucionalnog kontinuiteta u trenutku političke neizvesnosti, ali je otvorio dodatna pitanja o stabilnosti sistema i daljem razvoju događaja.
Trampovo insistiranje da Venecuela nije prvenstveno pitanje energetike već geopolitičke ravnoteže ostavlja prostor za različita tumačenja. Da li je reč o stvarnoj zabrinutosti zbog rasta uticaja Rusije i Kine ili o političkom okviru kojim se opravdava oštar pristup, ostaje predmet analiza.
U svakom slučaju, Venecuela je ponovo postala jedna od tačaka na kojima se prepliću interesi velikih sila, a puni efekti tih procesa tek će se vremenom jasnije sagledati.
