Ni Evropska unija ni međunarodna zajednica uopšte formalno nisu dali signale, niti je jasno definisano šta se podrazumeva pod „bolnim kompromisom“.
O „bolnom kompromisu“ govore kada je reč o postizanju sveobuhvatnog sporazuma izmeđuBeograda i Prištine, kažu stručnjaci za politička pitanja Naim Rašiti i Donika Emini.
Zvaničnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i zvaničnici Srbije i Kosova više puta su govorili o neophodnosti „bolnog kompromisa“ radi postizanja mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije, piše Gazeta Ekspres.
Nedavno je specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbija Miroslav Lajčak na Beogradskom bezbednosnom forumu izjavio da bi rešenhe spora „bio bolan kompromis“ koji je moguć i koji vredi .
Međutim, šta je taj bolni kompromis, Lajčak nije pojasnio. Tu izjavu nisu razjasnili ni drugi zvaničnici EU.
Portparol EU Peter Stano, zadužen za spoljnu politiku, rekao je za Radio Slobodna Evropa da „izolovane rečenice“ evropskih zvaničnika koji su govorili na tom događaju nikada ne bi trebalo tumačiti.
Kineski predsednik poslao šokantnu poruku – Odgovorićemo razarajućim udarcem u glavuhttps://t.co/g91Dy4EpG5
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 23, 2020
„On (Lajčak) je govorio u širem kontekstu i rekao mnogo više od ove rečenice, tako da nije potrebno tumačenje ili objašnjenje“, naveo je Stano.
Ipak, zvaničnici EU, pod uslovom anonimnosti, objasnili su da je Lajčak na Beogradskom bezbednosnom forumu „izjavio ono što je jasno“ i da je to, po njihovom mišljenju, značilo moguće priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije , ali i formiranje Zajednice srpskih opština.
Evropski zvaničnici podsećaju da je predsednik Srbije, u nekim slučajevima u svojim javnim nastupima ili intervjuima, rekao da Srbija mora biti spremna na bolan kompromis, što znači, kako su oni objasnili, „eventualno prihvatanje i priznanje da Kosovo više neće biti deo Srbije – i zato je potrebna kompenzacija“.
Takođe, zvaničnici su rakli da su čak i kosovski političari, u nekim slučajevima, rekli da neophodni kompromis nikada nije lak „i uključuje odricanje iz nekih zahteva“.
U tom kontekstu, evropski zvaničnici uključeni u dijalog, smatraju da se sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština „može videti kao bolan kompromis“.
„Teške teme su na stolu, gde će se testirati volja za kompromisom, a kompromis će verovatno biti težak za jednu ili drugu stranku, u svetlu njihovih unutrašnjih političkih pritisaka“, rekli su evropski zvaničnici, dodajući da ipak vredi raditi na tom kompromisu, s obzirom na to da će krajnji rezultat biti normalizacija i eventualna integracija u EU.
Direktor Balkanske grupe za politiku Naim Rašiti rekao je za Radio Slobodna Evropa da akteri uključeni u dijalog nisu nagovestili kako će izgledati kompromis i da je teško znati.
Prema njegovim rečima, tačno se zna šta žele Kosovo i Srbija. Kako je naveo, Kosovo traži priznanje od Srbije i uklanjanje barijera na putu ka punopravnom međunarodnom članstvu i evropskoj perspektivi.
Na drugoj strani, dodao je, Srbija želi da reši pitanje Kosova dovoljno da ono ne postane prepreka članstvu u EU.
Rašiti je istakao da bi u ovom kompromisu Kosovo ponudilo Ahtisarijev dokument ili, kako ga on naziva, „Ahtisaari plus“, Zajednicu srpskih opština da dobije priznanje od Srbije, ali zadržavajući jedinstveni karakter države i njenu funkcionalnost.
Istovremeno, dodao je, Srbiji je potreban kompromis, bilo teritorijalni, bilo znatno prošireni status kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crkve, kao i druga prava Srba na Kosovu, radi moguće pune normalizacije odnosa.
Ali, prema njegovim rečima, Srbija je vrlo nevoljna da izričito prizna Kosovo.
„Sada je problem u posredniku. On je opisao proces kao ‘bolan kompromis’ za zatvaranje svih otvorenih pitanja i uklanjanje svih prepreka napretku Kosova ka EU, ali nije nazvao problem pravim imenom. Države članice EU, posebno Nemačka, već izričito govore o uzajamnom priznavanju, koja pre nego što se udovolji nazivom sporazuma, traži međusobno priznavanje između dve zemlje. Polazeći od priznanja između dve zemlje, mora se naći kompromis o tome kako će se ove dve zemlje prilagoditi ovom političkom procesu“, naglasio je Rašiti.
Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini rekla je za Radio Slobodna Evropa da su tokom čitavog kosovsko-srpskog dijaloga, kada su se stranke vratile, bilo iz Brisela ili iz Vašingtona, trijumfalnim izjavama stvorile percepciju protiv po kojoj svaka se predstavila da je pobedila suprotnu stranu ili da su korak ispred druge strane, piše „Kosovo Onlajn“.
(Kosovoonlajn)
