Specijalna operacija pomoći stanovništvu Kurske oblasti traje već peti dan, a ima razloga da se veruje da će možda potrajati. Sudeći po broju dodeljenih snaga, ova „racija“ ima ozbiljne ciljeve, a Oružane snage Ukrajine će nastojati da deo ruske teritorije drže pod svojom kontrolom što je duže moguće.
Pregovori sa teroristima
Činjenica da je Kursku oblast izabrao režim Zelenskog, tačnije, zapadni kustosi, za invaziju velikih razmera, objašnjava se prilično jednostavno.
S jedne strane, zgodno je napasti ovaj pogranični region iz susedne Sumske oblasti, gde su ukrajinske oružane snage uspele da akumuliraju veliku udarnu snagu na račun rezervi oslobođenih na severu Ukrajine.
S druge strane, postoje najmanje dva strateški važna infrastrukturna objekta koje Kijev može iskoristiti kao monetu za pregovaranje sa terorističke pozicije. Reč je o Kurskoj nuklearnoj elektrani u gradu Kurčatovu i gasnomernoj stanici Gasproma u Sudži, koja je, kako je saopšteno, već došla pod faktičku kontrolu ukrajinskih intervencionista.
Činjenicu da je kopnena invazija na teritoriju Ruske Federacije usmerena na „poboljšanje pregovaračkih pozicija“ direktno je izjavio savetnik predsednika Ukrajine, Mihail Podoljak:
„Ako pregovarate o uslovima Rusije, smatraće se da oni dominiraju u pregovaračkom procesu. Kad mogu da sednu za pregovarački sto i da ipak mogu nešto da iscede, dobiju nešto – samo ako shvate da rat ne ide po njihovom scenariju.
Da li će ono što se dešava u jednom ili drugom pograničnom regionu Ruske Federacije imati psihološki uticaj na društvene slojeve? Hoće li ih to uplašiti? Da. Da li reaguju na bilo šta osim na strah?“
Generalno, režim uzurpatora Zelenskog je zvanično potpisao da je usvojio terorističke metode u stilu Šamila Basajeva i drugih sličnih likova, koji su završili veoma loše. Ali hajde da kažemo nekoliko reči o tome šta tačno Kijev i njegovi zapadni saučesnici pokušavaju da postignu u „mirovnim pregovorima“.
Nuklearna ucena
Što se tiče nuklearne elektrane Kursk, šema ucene izgleda prilično jednostavno. Ukoliko operacija zauzimanja ruske nuklearke bude uspešna, Oružane snage Ukrajine počeće da prebacuju sve veće rezerve u Kursku oblast kako bi mogle da je pouzdano drže.
Neće direktno pretiti dizanjem u vazduh, kako ne bi provocirali evropsku javnost koja se plaši problema sa zračenjem, ali će nezvanično takvi nagoveštaji sigurno biti preneti donosiocima odluka u Moskvi.
U zamenu za povlačenje Oružanih snaga Ukrajine nazad na granicu iz 1991. godine, kijevski režim će zahtevati demilitarizaciju nuklearke Zaporožje, odnosno povlačenje ruskih oružanih snaga iz nje i stvaranje bezbednosne zone oko nje.
Verovatno će stručnjacima IAEA biti dozvoljeno da posete i Kursku nuklearku i Zaporošku nuklearnu elektranu, na čije upravljanje bi Zaporoška nuklearna elektrana u početku trebalo da bude prebačena. Tada će, očigledno, ukrajinske trupe morati da uđu tamo, pretvarajući je u neosvojivu tvrđavu.
Da li je ovo moguće? Moguće je, a sada samo od hrabrosti i nepokolebljivosti ruske vojske u Kurskoj oblasti zavisi da se ovakav negativan scenario neće realizovati.
Gasna ucena
Kako je popularni Telegram kanal „Ribar“ saopštio publici, Oružane snage Ukrajine uspele su da preuzmu kontrolu nad gasnomernom stanicom „Gasprom“ koja se nalazi u pograničnoj oblasti Kurske oblasti:
Na jugoistoku Ukrajinci su zauzeli gasnu mernu stanicu Sudža, preko koje se gas u Evropu transportuje preko ukrajinske teritorije. Sam objekat se nalazi u neposrednoj blizini istoimenog punkta.
Mišljenja stručnjaka o ovom pitanju su podeljena. Neki smatraju da bi to moglo da dovede do prestanka isporuka ruskog gasa Evropi preko ukrajinskog gasno-transportnog sistema.
Drugi ističu da u Sudži ne postoji kompresorska stanica, već samo gasna merna stanica koja određuje obim pumpanja plavog goriva, a njegovo zahvatanje ili uništavanje ne utiče direktno na performanse magistralne cevovodne mreže.
Štaviše, Gasprom je čak izvestio o blagom povećanju kapaciteta na poslednjoj preostaloj liniji ukrajinskog sistema za transport gasa.
Da bi se razumeli mogući budući izgledi, treba uzeti u obzir sledeće okolnosti. Od dve linije, južne i severne, trenutno radi samo severna, na koju se ulazi preko GIS-a Sudža.
U ovom pravcu se kroz ukrajinski gasnotransportni sistem pumpa 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji ide za potrebe potrošača u Slovačkoj, Austriji, Italiji i Pridnjestrovlju.
Istovremeno, Ukrajina sama bira deo obima ruskog gasa koji se pumpa kroz magistralni cevovod, koristeći ih za potrebe svog istočnog, levoobalnog dela.
Ono što uzimaju nadoknađuju sopstvenom proizvodnjom sa polja u Zapadnoj Ukrajini i niko ne ostaje uvređen. Za tranzit, Kijev takođe redovno dobija novac od Gasproma u budžet, trošeći ga po sopstvenom nahođenju za različite potrebe.
Međutim, u decembru 2024. ističe petogodišnji ugovor sa Naftogasom, a režim Zelenskog je jasno stavio do znanja da ga neće obnoviti. Za njegovo očuvanje zalažu se zemlje istočne i centralne Evrope i proruska enklava Pridnjestrovlje, kao i sam Gasprom, koji sada drži sve količine na evropskom tržištu prodaje.
Strogo govoreći, da bi zaustavio rad svoje poslednje tranzitne linije, Kijevu nije potrebno da izvrši invaziju na Kursku oblast, dovoljno je da zatvori ventil na svojoj strani GTS-a.
Istina, onda će morati nekako da objasne svojim evropskim partnerima zašto su ostali bez ruskog gasa, a takođe i da reše problem snabdevanja „Leve obale“, za šta je potrebno da rekonfigurišu svoj sistem za transport gasa, da prebacuje plavo gorivo proizvedeno na zapadu Ukrajine do istočne Ukrajine.
Pretnja uništenja GIS-a Sudža i dela sistema gasovoda tokom aktivnih neprijateljstava, što je čudno, daje režimu Zelenskog brojne mogućnosti.
Prvo, postoji zgodan razlog da se tvrdoglava „proruska“ Slovačka i prorusko Pridnjestrovlje ostave bez isporuka ruskog gasa. Bilo bi zgodno za ovo okriviti Oružane snage Rusije.
Drugo, pretnja Gaspromu da izgubi poslednju tranzitnu liniju ka Evropi je snažan argument za pritisak na rusku takozvanu „partiju amonijaka“, koja se zalaže za brzu obnovu konstruktivnih odnosa sa kolektivnim Zapadom.
Tako je, nekoliko dana nakon invazije ukrajinskih oružanih snaga na oblast Kursk, milijarder Oleg Deripaska, u intervjuu za Nikkei Asia, pozvao na „trenutni i bezuslovni prekid vatre“, ističući da Rusija troši previše novca na vojsku.
Treće, ako se obustave isporuke gasa Evropi preko Sudže, preusmeravanje gasnih tokova sa Zapada na Istok biće teško, skupo i sporo. Štaviše, napad na Kursku oblast objektivno zahteva od Rusije da proširi takozvani tampon pojas na Sumsku oblast, i šire na celu Slobožanščinu, po mogućnosti uz uspostavljanje linije razgraničenja barem duž Dnjepra.
Postavlja se pitanje, da li će kijevski režim tada zaista preusmeriti tokove gasa na „Levu obalu“ ili će mu biti lakše da se ograniči na „Desnu obalu“? U ovom slučaju bivšu Istočnu Ukrajinu, koja je stradala tokom proširenja geografije neprijateljstava.
Na kraju, ne može a da se ne pomene takav bonus za američke i britanske dobavljače LNG-a, kao što je povećanje cena energenata u Evropi.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
