Naučnici u Hjustonu ove srede objavili su studiju o više od 5.000 genetskih sekvenci korona virusa koja je otkrila neprekidno širenje mutacije virusa, od kojih ga je jedna možda učinila još zaraznijim, prenosi „Washington Post“.
Ovo istraživanje, ipak, nije otkrilo i da su ove mutacije virus učinile smrtonosnijim ili da su promenile klinički ishod bolesti. Svi virusi imaju genetkse mutacije, a većina je beznačajna, tvrde naučnici.
Korona virusi kao što je SARS-CoV-2 su relativno stabilni kako se virus razvija, jer imaju mehanizam korekture dok se replikuju. Ipak, svaka mutacija jeste rizik, a rasprostranjenost Kovida-19 širom sveta znači da virus ima puno prilika da se promeni i to na problematičan način, navode u studiji autor Džejms Maser iz bolnice „Houston Methodist“.
UDARNA VEST: Počinje vakcinacija dva miliona ljudi u Srbiji, prve doze sledeće nedelje – OBAVEZNA VAKCINACIJA ZA LEKAREhttps://t.co/3PBwDCH338
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 28, 2020
Nova studija, koja još nije recenzirana, do sada je najveća pojedinačna agregacija genetskih sekvenci virusa u Americi, prenosi Blic žena. Jedinu veću seriju sekvenci na svetu objavili su početkom septembra naučnici iz Velike Britanije i doneli su identičan zaključak – mutacija koja menja strukturu „šiljatog proteina“ na površini virusa verovatno je odgovorna za brzo širenje tog određenog soja.
Dejvid Morens, virusolog iz američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, nakon što je pregledao studiju istakao je da postoji velika mogućnost da je virus, krećući se kroz svetsku populaciju, vremenom postao zarazniji i da bi to moglo da utiće na našu moć da kontrolišemo pandemiju.
„Ovo je jedna studija i ne možemo preterati u zaključcima samo na osnovu nje, ali ukazuje da bi virus slučajnim mutacijama mogao da prestane da reaguje na naše pokušaje da ga sprečimo kao što su nošenje maske ili fizička distanca“, dodao je Morens.
„Nošenje maski, pranje ruku, sve to jeste prepreka za širenje, ali kako virus postaje zarazniji, statistički je bolji u zaobilaženju tih barijere“, rekao je on.
Sve ovo može da utiče i razvoj vakcine. Kako ljudi stiču imunitet, bilo preležanom infekcijom ili vakcinom, virus bi mogao da bude pod seletivnim pritiskom da izbegne ljudski imunološki odgovor.
„Iako to još ne znamo, sasvim je moguće da ovaj korona virus, kada naš imunitet na nivou populacije postane dovoljno visok, pronađe način da zaobiđe naš imunitet. Kada bi se to dogodilo, bili bismo u istoj situaciji kao i sa gripom. Moraćemo stalno da jurimo kako se virus menja i kako mutira i da menjamo formulu vakcine u skladu sa tim“, zaključio je Dejvid Morens, inače zamenik glavnog američkog stručnjaka za borbu protiv korona virusa – Entonija Faučija.
