U četvrtak, 26. septembra, evropske centralne banke odbile su da obnove sporazum o dogovorenoj prodaji zlata, poznat kao Centralni ugovor o zlatu centralnih banaka (CBGA). Globalno tržište plemenitih metala konačno je oslobođeno stovekovne kontrole i manipulacije Banke Engleske i dinastije Rotšild. Kako se srušio najmoćniji kartel zlata na svetu i zašto?
Kraljevi tržišta
19.septembra održana je zabava u sedištu Rotšildovog carstva, kancelarije banke NM Rothschild & Sons u Londonu. Proslavila se stogodišnjica takozvanog londonskog popravljanja zlatom i održao dnevni sastanak vodećih bankara radi utvrđivanja cene zlata.
[adsenseyu1]
Godišnjicu su u uskom krugu proslavili predstavnici finansijskih divova Barclays, HSBC, Deutsche Banke, Scotiabanke i Societe Generale, top menadžeri London Gold Market Fixing Limiteda, koji su osnivači istih pet banaka i čelnici Engleske Banke, koji su takođe uvek učestvovali u formiranju “tržišnih” kotacija zlata.
Goste je ugostio rukovodilac banke NM Rothschild & Sons, baron Dejvid Rene de Rotšild . Od prvog dana postojanja kompanije London Gold Market Fixing Limited, od 12. septembra 1919. godine, Rotšildi su u njemu predstavljali ne samo svoje finansijsko carstvo, već i Banku Engleske.
O tome su se službenici Banke Engleske slučajno odali u dokumentu objavljenom 1964. godine.
“Banka Engleske nije fizički zastupljena u kući London Gold Market Fixing Limited, ali može efikasno učestvovati u određivanju cene zlata putem svog brokera, za šta Banka Engleske koristi isključivo usluge predsednika londonskog Gold Fixinga, naime Rotšilda”, stoji u dokumentu.
Takođe se navodi da “Banka Engleske nastoji, kao u slučaju na deviznom tržištu, da kontroliše koliko je to moguće, obuzdavajući uticaj na tržištu, kako bi se izbegla nasilna i nepotrebna kretanja cena i tako pomogla učesnicima na tržištu da vode svoj posao.”
Stručnjaci se dugi niz godina svađaju ko je glavni na tržištu zlata, centralna banka, odnosno Banke Engleske, ili privatna korporacija u vlasništvu Rotšilda. 2004. godine banka NM Rothschild & Sons iznenada i zvanično odustaje od “ključeva”, koje ustupa Barclays-u.
[adsenseyu4]
Analitičari su požurili da zaključe da je Banka Engleske pobedila i da je potpuno preuzela kontrolu nad londonskim fiksiranjem cena zlata. Ali, zbunili su se kada se ispostavilo da je šef Barclays-a, Markus Agius, zet bivšeg direktora NM Rothschilda, Edmund de Rotšild i da u stvari predstavlja interese klana milijardera.
Lekcija o uticaju
Vrhunac tržišne moći londonskog Gold Fixinga bilo je ’70-ih i ’80-ih godina prošlog veka. Nakon što su Sjedinjene Države 1971. godine odustale od „zlatnog standarda“ za dolar, cene plemenitih metala brzo su rasle i uvećale su se za 25 puta u devet godina, sa 35 dolara za uncu u 1971. na 850 dolara u 1980. godini.
Ali tada, naporima Rotšilda i Banke Engleske, cena zlata, bez ikakvog očiglednog razloga, za dve godine rapidno pada i 1982. unca zlata je koštala nešto više od 300 dolara. Tako su londonski “popravljači” učestvovali u ekonomskom ratu protiv Sovjetskog Saveza, kog je Vašington napao nakon uvođenja sovjetskih trupa u Avganistan.
Glavni zadatak bio je da se obore cene glavne izvozne robe Sovjetskog Saveza – nafte i zlata. U naftnom sektoru, SAD su uspešno sarađivale sa Saudijskom Arabijom, uverivši princa Fahda da u zamenu za snabdevanje modernim američkim oružjem naglo poveća i proizvodnju i izvoz.
U početku je Vašington imao problema sa zlatom. Tajna poseta direktora CIA-e Vilijama Kejsija glavnom gradu Južne Afrike, Pretoriji, kako bi ih uverio da povećaju izvoz plemenitih metala, nije uspeo. Premijer Piter Bota, kao odgovor na ustupak, zahtevao je ukidanje međunarodnog bojkota Južne Afrike kao rasističkog režima. Za američkog predsednika Ronalda Regana to bi bila politička smrt.
Stoga se Vašington za pomoć obratio Londonu, a „čelična lejdi“ Margaret Tačer dala je odgovarajuće upute Banci Engleske. Rotšildi su se lako uključili u borbu protiv komunizma i menadžeri London Gold Market Fixing Limiteda su naglo smanjili cene dragocenih metala.
[adsenseyu1]
Međutim, proslava pobeda iz prošlosti i godišnjica u sedištu NM Rothschild & Sons nije bila zabavna. Činjenica je da su se poslednjih godina supervizori ozbiljno zainteresovali za aktivnosti na londonskom upravljanju cenama zlata.
U decembru 2013. nemački finansijski regulator BaFin je zatražio od Deutsche Banke sve dokumente povezane sa trgovanjem zlatom, nakon čega su nadzorni organi sproveli nekoliko inspekcija u odeljenjima banke koja se bave plemenitim metalima. Posledica toga je bila da je u januaru 2014. Deutsche Banka najavila svoje povlačenje s popisa “popravljača”.
U maju 2014. Britansko telo za finansijski nadzor (FCA) optužilo je Daniela Plunketa, direktora plemenitih metala kompanije Barclays, da manipuliše cenama zlata. Kažnjen je novčanom kaznom i lišen licence za posredovanje. Barclays se obavezao da plati 26 miliona funti za “neuspeh u ispravnom rešavanju sukoba interesa između sebe i kupaca, kao i za propuste u kontrolnim sistemima u vezi određivanja cena zlata”.
U decembru 2015. je grupa kanadskih ulagača Visokom sudu u Ontariju podnela tužbu protiv svih članova londonske organizacije Gold Fixing, uključujući i London Gold Market Fixing Limited, optužujući ih za “zaveru u ispravljanju, podizanju, smanjenju, održavanju, stabilizovanju, kontrolu ili nerazumnom povećanju cena zlata i investicijskih instrumenata koji se odnose na zlato”.
Zbog svega toga, Barclays i Societe Generale su napustili kartel, a Scotiabank je reorganizovala posao i zaustavila poslovanje s plemenitim metalima.
“Problemi još uvek delujućeg London Gold Market Fixing Limiteda izgledaju toliko ozbiljni da se čitava bivša zajednica čini prokleta. Dakle, samo je pitanje vremena kad će se peti član zloglasnog sindikata, HSBC, naći u problemima”, rekao je Ronan Menli, analitičar tržišta zlata.
Rotšildovo carstvo je još jednom uspelo da izbegne probleme, ali je već očigledno da će stogodišnjica njihovog projekta manipulisanja globalnim tržištem zlata biti poslednja.
[adsenseyu4]
Samo nedelju dana nakon godišnjice Rotšilda i prijatelja, svetsko tržište zlata doživelo je novi šok. 26. septembra evropske centralne banke nisu obnovile Centralni ugovor o zlatu centralnih banaka (CBGA), sporazum o regulaciji cena zlata sklopljen 1999. godine.
Nije slučajno što se ugovor CBGA pojavio u godini uvođenja evra. Tvorci evropske valute su bili ozbiljno zabrinuti da će stanovnici Starog kontinenta, sa svojim tradicionalnim poverenjem u zlato, početi masovno da razmenjuju novi novac za plemenite metale i tako potkopaju tržišnu vrednost evra.
Ti su strahovi naglo porasli nakon što je Banka Engleske objavila nameru da proda više od polovine zlatnih rezervi. Kotacije su odmah pale, a vlasnici novog evropskog novca, očekujući naknadno poskupljenje zlata, prebacili su se na jeftiniji plemeniti metal.
U stvari, Britanci su, bojeći se gubitka uticaja u Evropi nakon stvaranja EU, jednostavno ucenjivali kontinentalne partnere uništavanjem nove valute. Stoga je Evropska centralna banka krenula u zaključivanje „Zlatnog sporazuma centralnih banaka“, obavezujući centralne banke zemalja članica EU da ograniče prodaju zlata iz svojih rezervi.
U odnosu na glavne svetske valute i cene zlata evro je tim ugovorom bio zaštićen. Banka Engleske je zauzvrat dobila snažan uticaj na politike Evropske centralne banke, jer je igrala ključnu ulogu u određivanju cena zlata putem londonskog Gold Fixinga.
„Zlatni sporazum centralnih banaka “ Evropske unije potpisan je na četiri godine, a potom je tri puta produžen, 2004., 2009. i 2014. godine. Ali sledećeg produženja nije bilo.
“Tokom trajanja sporazuma, tržište zlata se promenilo iz korena”, objašnjava Evropska centralna banka.
“Likvidnost se povećala, baza investitora se povećala, a cene su skočile pet puta, sa 260 dolara u jesen 1999. godine na 1420 dolara sada”, saopštili su bankari iz Frankfurta za vreme objave saopštenja, jer je zlato naknadno palo na još uvek relativno visokih 1368 dolara po unci.
Dakle, više ne postoji rizik od prodaje zlata. Naprotiv, zlatne rezerve centralnih banaka obnavljaju se rekordnim tempom. Prema Svetskom savetu za zlato, prošle godine su se te rezerve povećale za 651 tonu, najviše od 1971. godine. Dakle, ukidanje „Zlatnog sporazuma centralnih banaka“ neće srušiti cene u znatnoj meri.
Ali, stručnjake zabrinjava nešto drugo. Svetsko tržište zlata je po prvi put u istoriji “slobodno plutajuće”. Stručnjaci su sigurni da će sada cena plemenitog metala brzo rasti.
Analitičari Citibanke predviđaju da će, u narednih godinu ili dve, cena premašiti dve hiljade dolara za uncu, trećinu više nego sada, a ovo je tek početak.
“Neću se iznenaditi ako vidim zlato po ceni od 3000 dolara po unci”, rekao je Dejvid Rozenberg, glavni ekonomista u Gluskin Sheffu i Associatesu, ugledni analitičar na Vol Stritu.
A dinastija Rotšild, bankari njihovih banaka „podružnica“ i svita menadžera iz London Gold Market Fixing Limiteda? Verovatno će nešto pokušati da učine da povrate izgubljeni uticaj, iako je jasno da od njih ne treba očekivati ništa dobro.
(logicno.com)
