Rusija je prvi put javno i bez zadrške potvrdila da je njen najnoviji i najmoćniji protivvazdušni i protivraketni sistem S-500 Prometej stupio na borbeno dežurstvo.
Vest je saopštio ministar odbrane Andrej Belousov, navodeći da je prvi puk opremljen ovim sistemom zvanično preuzeo borbenu dužnost, čime Moskva, ulazi u novu fazu strateške odbrane.
Belousov je precizirao da je reč o jedinstvenom protivvazdušnom raketnom sistemu, projektovanom da dejstvuje i protiv ciljeva u bliskom svemiru.
Prema njegovim rečima, raspoređivanje S-500 trebalo bi da značajno unapredi kapacitete ruske strateške raketne odbrane, naročito kada je reč o pretnjama dugog dometa i ciljevima na velikim visinama. Koliko je sistem zaista operativan u realnim uslovima, ostaje otvoreno pitanje.
Naime, ruske vlasti nisu objavile dodatne tehničke ili operativne detalje. Nije pojašnjeno da li je ova jedinica prošla borbena testiranja u stvarnim uslovima ili je njen status za sada ograničen na formalno proglašenu pripravnost.
Još u decembru 2024. godine najavljeno je formiranje nove jedinice opremljene S-500, ali tada nisu bili navedeni ni tačni rokovi ni lokacije raspoređivanja.
Prema pisanju ukrajinskog specijalizovanog odbrambenog medija Militarnij, program S-500 je jedan od najdugovečnijih i najambicioznijih u ruskoj vojnoj industriji.
Razvoj je započet još 2002. godine, ali je sistem formalno primljen u upotrebu tek 2021, posle dugog niza odlaganja i postepenih testiranja, što je samo pojačalo skepticizam dela zapadnih analitičara.
Zvanična ruska verzija, međutim, ostaje ambiciozna. S-500 se opisuje kao višeslojni sistem sposoban da presreće balističke rakete srednjeg dometa, ali i interkontinentalne balističke rakete u završnoj fazi leta.
Pored toga, Prometej se reklamira kao platforma koja može da gađa komandne punktove u vazduhu, avione za rano upozoravanje i čak satelite u niskoj Zemljinoj orbiti, što mu daje izrazito strateški karakter.
Jedan od ključnih elemenata celog projekta jeste njegova planirana integracija sa fiksnim ruskim sistemom protivraketne odbrane A-135 Amur, koji je zadužen za zaštitu Moskve od balističkih pretnji. Militarnij navodi da presretačke rakete S-500, označene kao 77N6-N i 77N6-N1, pokazuju visok stepen sličnosti sa arhitekturom sistema A-135, iako tačni parametri njihovih performansi ostaju strogo poverljivi.
Zapadni vojni analitičari su ranije procenjivali da bi, ukoliko su ruske tvrdnje o objedinjavanju presretača tačne, raketa 77N6-N mogla da pogađa balističke ciljeve na visinama i dometima od oko 100 kilometara.
Ruski izvori dodatno tvrde da presretač dostiže brzine do 5.500 metara u sekundi, dok neproverene informacije sugerišu da do maksimalne brzine dolazi za svega četiri do pet sekundi.
U isto vreme, slika ruske protivvazdušne odbrane nije bez pukotina. Ranije su pripadnici ukrajinske 412. brigade Nemezis, iz sastava snaga bespilotnih sistema, izveli operaciju u kojoj su uništena tri sistema zemlja–vazduh u jednoj akciji. Taj napad je, prema dostupnim procenama, napravio ozbiljnu rupu u ruskoj PVO mreži, sa materijalnom štetom koja se procenjuje na skoro 100 miliona dolara.
Ulazak S-500 u borbeno dežurstvo zato dolazi u trenutku kada se na terenu istovremeno prepliću velike strateške ambicije i vrlo konkretni izazovi. Prometej se predstavlja kao štit budućnosti, ali koliko će taj štit biti čvrst u praksi, tek treba da se vidi.
U svetu gde se tehnologija i taktika ubrzano menjaju, odgovor na to pitanje verovatno neće stići kroz saopštenja, već kroz događaje koji tek slede.
